Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1033/23 od 13.11.2023. godine, usvajanjem žalbe Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 599/20 od 25.01.2023. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Časlava Goranovića, zbog produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.09.2020. godine do 18.11.2021. godine, vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana od 18.11.2021. godine do 23.05.2022. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 23.05.2022. godine do 01.11.2022. godine, dok su žalbe okrivljenog Časlava Goranović i njegovog branioca advokata Nevene Komatine, odbijene kao neosnovane i pobijana presuda u nepreičenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Časlava Goranovića, advokati Ivan Duzlevski i Vuk Stevanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu ili da pobijane presude preinači u oslobađajuće, jer delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je, u odnosu na optužnicu, pri čijem činjeničnom opisu i pravnoj kvalifikaciji je Javno tužilaštvo ostalo do kraja glavnog pretresa, prvostepeni sud u izreci pobijane presude izmenio činjenični osnov u odnosu na optužni akt, tako što je dodao sledeće činjenjenice i okolnosti „te je ponovo stavljao svoj polni organ u njen polni organ, a nekoliko puta i u njena usta i analni otvor“, kao i „pa je tako u pomenutom periodu istu razdevičio nasilnim uvlačenjem svog polnog organa u njen polni organ“. U zahtevu se navodi, da je na navedeni način prvostepeni sud u izreku uneo odlučne činjenice, nedozvoljeno intervenišući u optuženje u navodnom ponavljanju inkriminisanih radnji od strane okrivljenog, odnosno o „nasilnom razdevičavanju“, čime je povećao kriminalnu aktivnost, odnosno kriminalnu volju na strani okrivljenog, zbog čega je povređen identitet između optužbe i presude u smislu odredbe člana 420. ZKP, kao i pravo okrivljenog na odbranu i pravično suđenje.

Iz optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO 536/20 od 26.11.2020. godine, proizilazi da je okrivljenom Časlavu Goranoviću bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ koje je, prema navodima tog optužnog akta izvršio u periodu od sredine 2011. godine do leta 2017. godine u Beogradu, u ulici ... broj .. – u stanu maloletne oštećene, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i da je njegovo delo zabranjeno pri čemu je hteo njegovo izvršenje, u više navrata izvršio obljubu sa detetom maloletnom AA, rođenom ...2006. godine, na taj način što je zlupotrebio poverenje koje su prema njemu imali roditelji maloletne oštećene, jer su bili prijatelji, pa se ponudio da pričuva maloletnu AA kad su njeni roditelji zbog obaveza bili van kuće, a što su isti i pristali, te kada je ostajao nasamo sa njom, legao u njen krevet, skinuo joj odeću, a zatim joj svoj polni organ protiv njene volje stavio u usta, a nakon toga i u vaginu i analni otvor, što je nastavljao svaki naredni put kada je ostajao nasamo sa njom i čuvao je, govoreći joj da nikome ne sme da priča o tome, te kada su se u julu 2017. godine njeni roditelji posvađali sa okrivljenim on je prestao da dolazi, te je maloletna oštećena dana 02.08.2020. godine ispričala svojoj majci šta se dešavalo, a zatim su zajedno otišli u policiju, a nakon toga je odvedena na ginekološki pregled u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „dr Vukan Čupić“, gde je potom obavljen ginekološki pregled i gde su konstatovane povrede himenalnog prstena sa rascepom, te je stručni tim uz učešće psihologa obavio psihološku eksploraciju sa njom.

Izrekom prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni Časlav Goranović je oglašen krivim zbog istog činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, u odnosu na dispozitiv optužnog akta, s tim da su u izreku dodati i navodi „te je ponovo stavljao svoj polni organ u njen polni organ, a nekoliko puta u njena usta i analni otvor“ i „pa je tako u pomenutom periodu istu razdevičio nasilnim uvlačenjem svog polnog organa u njen polni organ“.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a stavom 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

U radnjama opisanim u izreci prvostepene presude, stiču se svi bitni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, a navedenom izmenom činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela iz optužnog predloga, po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Takvim postupanjem, prvostepeni sud je samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tom u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog Časlava Goranovića, jer postoji gotovo potpuna istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja, kao i načina izvršenja krivičnog dela, posebno što pravna kvalifikacija radnje zbog koje je okrivljeni oglašen krivim nije teža od one koja je navedena u izreci optužnog akta. U konkretnoj situaciji radi se o istim događajima, a prvostepena presuda je zasnovana na utvrđenom činjeničnom stanju, pa izmenom činjeničnog opisa izvršenja krivičnog dela, kako je to učinjeno u prvostepenoj presudi nije izvršeno dodavanje više kriminalnih aktivnosti, niti veće kriminalne volje okrivljenom, čime bi se otežao njegov položaj u pogledu pravne kvalifikacije dela ili krivične sankcije, već je sud u svemu postupio u skladu sa zakonom, a u smislu odredbe člana 420. ZKP.

Iz navedenog razloga, po nalaženju Vrhovnog suda pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Časlava Goranovića ukazuje.

Branioci okrivljenog Časlava Goranovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ističu i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je na predmet optužbe primenjena odredba materijalnog prava – član 61. KZ koja se nije mogla primeniti, jer je za postojanje produženog krivičnog dela, potrebno da više radnji izvršenja istih ili istovrsnih krivičnih dela predstavljaju jednu vremenski kontinuiranu, celovitu kriminalnu delatnost, što znači da je potrebno da su izvršene u kratkim vremenskim razmacima, odnosno da razmak vremena između pojedinih krivičnih dela treba da bude toliki, da bi se sva dela mogla povezati u jedno, a izreka prvostepene presude ne utvrđuje zapravo kontinuitet radnji, jer nema bližih vremenskih odrednica.

Odredbom člana 61. stav 1. KZ, propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca, a stavom 2. istog člana, propisano je da krivična dela upravljena protiv ličnosti mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Časlav Goranović oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ, jer je u periodu od sredine 2011. godine do leta 2017. godine u više navrata prema maloletnoj oštećenoj AA preuduzimao radnje, bliže opisane u toj izreci, u stanu maloletne oštećene, iskoristivši poverenje koje su prema njemu imali roditelji maloletne otećene, jer su bili prijatelji. Po nalaženju Vrhovnog suda, s obzirom na istovetnost oštećene, istovrsnosti predmeta dela, korišćenje iste situacije i istog trajnog odnosa, jedinstva mesta i prostora izvršenja dela i jedinstvenog umišljaja učinioca, ispunjeni svi uslovi propisani odredbom člana 61. stav 1. i 2. KZ, kojim je regulisano produženo krivično delo, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljenog Časlava Goranovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju te povrede navode da je drugostepeni sud zanemario okolnost da je nakon izvršenja dela koje je predmet optužbe više puta izmenjen zakon, pa je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ, ne navodeći u obrazloženju koji tačno zakon je primenio u konkretnom slučaju, pa je povređen član 5. KZ, s obzirom da je Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, br. 85/05... 35/19) koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela u članu 180. stav 1. KZ propisivao za izvršioca tog dela kaznu zatvora od 3 do 12 godina, dok je kasnijim izmenama za izvršioca tog dela bila propisana kazna zatvora od 5 do 12 godina, a da navedeno ne sadrži ni izreka prvostepene presude, već samo u obrazloženju daje nedovoljno konkretne razloge. Na navedeni način, po nalaženju Vrhovnog suda zahtevom se ukazuje na povredu člana 460. ZKP, pa iako je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu podnet iz formalno dozvoljenog razloga – povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini se zahtevom ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje, u smislu člana 485. stav 4. ZKP – povredu člana 460. ZKP, pa je isti u tom delu, od strane ovoga suda, ocenjen kao nedozvoljen.

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ističu i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim, u obrazloženju navedene povrede ukazuje se da je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, drugostepeni sud kao otežavajuću okolnost uzeo činjenicu „da je kod maloletne oštećene zbog ponašanja okrivljenog uočen simptom postraumatskog stresa i izražen pad volje za životom deteta koje treba tek da živi“, a da navedeno nije potkrepljeno ni jednim materijalnim dokazom, tim pre što iz iskaza psihologa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „dr Vukan Čupić“, Maje Radojević, proizilazi da kod oštećene, iako postoje ostaci traume, nema postraumatskog stresnog poremećaja, a što konstatuju i stalni sudski veštaci u svojoj psihijatrisko – psihološkoj ekspertizi, dr Bojana Kecman i Gordana Kovač Gavrilović od 25.10.2020. godine. Na navedeni način, se po nalaženju Vrhovnog suda, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, pa iako je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu podnet iz formalno dozvoljenog razloga – povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, iz obrazloženja navedene povrede proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je podneti zahtev i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić