Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Olgice Aleksić Dimitrijević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 1K.br. 933/22 od 05.08.2024. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br. 263/24 od 22.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 08.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Olgice Aleksić Dimitrijević, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 1K.br. 933/22 od 05.08.2024. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br. 263/24 od 22.11.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 1K.br. 933/22 od 05.08.2024. godine okrivljeni AA, pored okrivljenog BB, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br. 263/24 od 22.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog BB i branioca okrivljenog AA, okrivljenog AA i okrivljenog BB i presuda Osnovnog suda u Nišu 1K.br. 933/22 od 05.08.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda (s tim što branilac pogrešno označava da je drugostepenu presudu doneo Apelacioni sud u Nišu, umesto Viši sud u Nišu), zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Olgica Aleksić Dimitrijević, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak Osnovnom sudu u Nišu pred potpuno izmenjenim većem ili iste preinači i donese oslobađajuću presudu.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Olgice Aleksić Dimitrijević je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog – advokat Olgica Aleksić Dimitrijević u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja opredeljuje povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže se, na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja opredeljuje i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Navedenu povredu obrazlaže navodima da je prvostepeni sud svoju presudu zasnovao pre svega na iskazu svedoka VV (tri puta menjao svoj iskaz) i koji je prihvatio u onom delu koji mu odgovara za donošenje osuđujuće presude, a da drugi dokazi nisu pružili izvesnost u pogledu postojanja krivičnog dela, te da smatra da je sud radi provere iskaza navedenog svedoka mogao da odredi veštačenje svedoka kako bi se utvrdila njegova sposobnost za svedočenje. Pored iznetog, branilac navodi da je sud u potpunosti prihvatio nalaz i mišljenje Zavoda za sudsku medicinu, kao i iskaz predstavnika Komisije veštaka dr Miroslava Milića sa glavnog pretresa, a iz kog veštačenja i iskaza u pogledu nastanka povreda oštećenog proizilazi da nije apsolutno moguće isključiti mogućnost samopovređivanja. Pri tome, svi ostali saslušani svedoci su naveli da nisu bili neposredni očevici događaja i da nisu videli na koji način su povrede oštećenog nastale. Po stavu odbrane, prvostepena presuda je takva da se jasno može izvesti zaključak da je sud svoju odluku zasnovao na pretpostavkama bez ikakvog stepena izvesnosti, što je i suprotno navedenoj odredbi zakona i principu pravičnosti i zakonitosti celokupnog vođenja krivičnog postupka i pravnoj sigurnosti. Pri tome, sud je odbio izvođenje dokaza i to saslušanje osuđenika GG, kao i dostavljanje zapisnika o saslušanju svedoka VV pred OJT u predmetu Ktr br. 978/22.

Na ovaj način, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenične zaključke suda vezane za mehanizam nastanka povreda oštećenog, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to pre svega iskaza svedoka VV i nalaza i mišljenja veštaka Zavoda za sudsku medicinu, kao i iskaza sudskog veštaka dr Miroslava Milića datog na glavnom pretresu.

Takođe, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povrede zakona iz člana 15, 16, 68. i 423. stav 1. tačka 2) ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP kao i povrede zakona iz člana 15, 16, 68. i 423. stav 1. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Olgice Aleksić Dimitrijević u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                     Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković