Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1666/16 od 26.01.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Slobodana Milovanovića, a presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 1K 11273/10 od 30.09.2016. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Slobodan Milovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da izreka pobijane pravnosnažne presude ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim, jer u izreci nije navedeno da li je okrivljeni AA prodajom robe u navedenoj vrednosti drugim kupcima bez evidentiranja, ostvario za sebe lično kao vlasnik privrednog društva bilo kakav prihod, a što je prema navodima zahteva bitno obeležje predmetnog krivičnog dela . Stoga, kako je prema stavu branioca, reč o objektivnom obeležju krivičnog dela poreska utaja, to nedostatak ovog elementa u činjeničnom opisu izreke pravnosnažne presude predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Uz to, branilac u zahtevu ukazuje i da je odgovornost okrivljene BB kao pomagača, akcesorne prirode, te da se sve što je navedeno u odnosu na okrivljenog AA, odnosi i na okrivljenu BB.

Iznetim navodima, iako branilac okrivljenog označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po oceni ovog suda, isti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 229. Krivičnog zakonika, propisano je da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenitim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama, koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, dok je stavom 3. navedenog člana, propisano da ako iznos obaveze iz stava 1. tog člana, čije se plaćanje izbegava, prelazi 7.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 35. Krivičnog zakonika, propisano je da ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo ili ublaženom kaznom.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizilazi da su kritičnom prilikom, okrivljeni AA i BB, pri čemu su mogli da shvate značaj svog dela i mogli da upravljaju svojim postupcima, okrivljeni AA kao vlasnik i direktor privrednog društva „VV“ iz ..., ulica ..., u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza po odbitku na prihode od kapitala, dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ove obaveze, na taj način što je u poslovnim knjigama preduzeća, lažno prikazao prodaju razne prehrambene robe drugim privrednim društvima: „GG“, „DD“ i „ĐĐ“, u vrednosti od 78.872.802,00 dinara, koju robu je prodao drugim kupcima bez evidentiranja, na koji prihod suprotno članovima 61, 63, 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, nije obračunao i nadležnom poreskom organu dostavio poreske prijave i platio porez na prihod od kapitala, u ukupnom iznosu od 15.774.560,40 dinara, u čemu mu je umišljajno pomogla okrivljena BB, tako što je referentu nabavke i prodaje robe preduzeća „VV“ EE, dala podatke o navedenim privrednim društvima i vrsti i količini robe koju će im ova fakturisati, iako je znala da roba nije prodata tim društvima, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i bili svesni njegove zabranjenosti, dakle postupali u uračunljivom stanju i sa umišljajem.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen, odnosno jasno proizilazi da je isti, kritičnom prilikom na opisani način preduzeo radnje izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza po odbitku na prihode od kapitala, dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ove obaveze, na način bliže opisan u izreci navedene presude, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara.Takođe, po nalaženju ovog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze i sva subjektivna i objektivna bića krivičnog dela iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, za koje je okrivljena BB oglašena krivom i osuđena, odnosno jasno proizilazi da je ista, kritičnom prilikom na opisani način preduzela radnje izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je umišljajno pomogla okrivljenom AA da izvrši krivično delo iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Zbog navedenog, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenih AA i BB, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                              Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić