Istom presudom okrivljeni je obavezan da oštećenom Preduzeću M. – P. a.d. iz G.M. na ime naknade štete – imovinskopravnog zahteva plati iznos od 262.758,51 dinar u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, a za višak imovinskopravnog zahteva preko dosuđenog iznosa oštećeni je upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 913/13 od 20.03.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.R., a presuda Osnovnog suda u Čačku K 1084/11 od 04.07.2012. godine, potvrđena.

Protiv navedenih presuda branilac okrivljenog D.R, adv. M.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede iz člana 438. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, i preinači presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 913/13 od 20.03.2014. godine tako što će da ukine presudu Osnovnog suda u Čačku K 1084/11 od 04.07.2012. godine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., adv. M.P., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP u odnosu na prvostepenu presudu (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11 od 28.09.2011. godine), našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se navedene presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, jer su i prvostepeni i drugostepeni sud prilikom donošenja odluke koristili kao dokaz „podnesak oštećenog koji je dostavljen sudu 04.07.2012. godine, sa priloženom dokumentacijom“, a da podnesak prema navodima zahteva predat je nakon zaključenja glavnog pretresa, pa isti nije mogao biti korišćen prilikom donošenja odluke prvostepenog suda, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (čl. 368. st.1. t. 10. ZKP „Sl.gl.RS“ br. 58/04...76/10), a koju povredu ni drugostepeni sud nije otklonio, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, istu povredu zakona branilac okrivljenog je neosnovano isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 2 obrazloženja dao jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, s tim što navodi zahteva koji se odnose da je podnesak oštećenog „sudu predat 12.07.2012. godine kada je zaveden u pisarnici“ ne dovode u pitanje zakonitost radnji na glavnom pretresu, to jest da je sud izvršio uvid u podnesak oštećenog koji je dostavljen sudu neposredno na glavnom pretresu, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijane presude zasnivaju se na dokazu koji je izveden na glavnom pretresu (član 419. stav 1. ZKP, čl. 352. st.1. ZKP važećeg u vreme održavanja glavnog pretresa), a okrivljeni i branilac nisu imali primedbu na navedeni zapisnik.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, takođe navodi da je donošenjem prvostepene i drugostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, jer ne sadrže razloge o odlučnim činjenicama iz čega proizilazi da se ovi navodi odnose na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, a što nije zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Ostalim navodima zahteva, u suštini se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane prvostepenog i drugostepenog suda, to jest pravnosnažne presude se pobijaju iz razloga koji nisu propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP i ne predstavljaju zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.