Istom presudom, okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem, a zakonski zastupnik oštećenih, BB, upućena je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 862/24 od 21.01.2025. godine, povodom žalbe javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA – advokata Stanka Grujičića, presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K br.97/21 od 09.07.2024. godine preinačena je tako što je na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP prema okrivljenom AA odbijena optužba da je izvršio dva krivična dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ i jedno krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. KZ.

Istom presudom, na osnovu člana 265. stav 1. ZKP određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a na osnovu člana 258. stav 3. ZKP zakonski zastupnik oštećenih BB upućena je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Vrhovni javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br.392/25 od 18.03.2025. godine samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 862/24 od 21.01.2025. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 103. stav 1. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ u vezi člana 3. stav 1. tačka 8), te člana 5. stav 3. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i utvrdi da je pobijanom presudom učinjena povreda zakona u korist okrivljenog AA.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu advokatu Stanku Grujičiću, Vrhovni sud je u smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici veća bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano Vrhovni javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 862/24 od 21.01.2025. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 103. stav 1. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ, u vezi člana 3. stav 1. tačka 8), te člana 5. stav 3. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, jer je pogrešno zaključio da je u pogledu krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. KZ, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Naime, članom 3. stav 1. tačka 8. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima („Službeni glasnik RS“, broj 32/2013) propisano je da se ovaj zakon primenjuje na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili, pored ostalog, krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. KZ, dok je odredbom člana 5. stav 3. istog zakona propisano da krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivično delo iz člana 3. tog zakona, koja su izvršena prema maloletnim licima.

Odredbom člana 4. istog zakona propisano je da, ako odredbama tog zakona nije drugačije propisano, shodno će se primenjivati odredbe Krivičnog zakonika, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku, iz koje odredbe proizilazi da se taj zakon u konkretnom slučaju ima primenjivati kao lex specijalis.

Imajući u vidu navedeno, to je po oceni ovoga suda Viši sud u Beogradu pogrešno zaključio da je prema okrivljenom AA u odnosu na krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. KZ, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, te je donoseći odluku da se prema okrivljenom na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP odbije optužba, učinio povredu krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 103. stav 1. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ u vezi člana 3. stav 1. tačka 8. i člana 5. stav 3. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, obzirom da krivično gonjenje za ovo krivično delo, učinjeno prema maloletnim licima, ne zastareva, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca.

Stoga je Vrhovni sud, usvajajući podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, doneo presudu kojom je utvrdio navedenu povredu krivičnog zakona u korist okrivljenog, ne dirajući pri tome u pravnosnažnost pobijane presude.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković