Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 3813/13 od 03.12.2013. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog V.D., preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu K. broj 972/10 od 29.05.2013. godine samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni V.D. zbog krivičnog dela, za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.D. – advokat M.J., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i 9. i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. i 3. ZKP, te povrede odredaba člana 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Osnovnom sudu u Pančevu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da saglasno članu 488. stav 2. ZKP branilac bude obavešten o sednici veća, te da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude Osnovnog suda u Pančevu K. broj 972/2010 od 29.05.2013. godine odlaže.

Nakon što je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavljen Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, obzirom da veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ...76/2010), te je Vrhovni kasacioni sud prvostepenu presudu koja je doneta 29.05.2013. godine, cenio prema odredbama ranije važećeg ZKP.

Ukazujući na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP (član 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP), branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu dopunjenim i izmenjenim činjeničnim opisom u odnosu na optužni akt, a ovu povredu vidi u tome što je u dispozitivu prvostepene presude navedeno da okrivljeni „... usled rezanja bakarnih namotaja statora elektromotora nije mogao izbeći kontakt brusne – rezne ploče sa čeličnim kućištem ... što je prouzrokovalo požar, kome je prethodila faza žarenja odnosno tinjanja, koja je prerasla u otvoreni plamen oko 14,30 časova u podrumskim prostorijama“, dok je u dispozitivu optužnice navedeno da okrivljeni „usled rezanja namotaja statora elektro-motora nije mogao izbeći kontakt brusne – rezne ploče sa čeličnim kućištem ... što je prouzrokovalo požar koji se oko 14,30 časova razbuktao u podrumskim prostorijama ...“, ukazujući da ovako izmenjen dispozitiv prvostepene presude u odnosu na optužni akt predstavlja prekoračenje optužbe, jer u konkretnom slučaju „nema ni sečenja namotaja statora motora, nema ni čeličnih opiljaka, nema ni faza žarenja odnosno tinjanja, te nema uzročno-posledične veze rada brusilice i požara“.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP (član 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP).

Tačno je da između činjeničnog opisa dela datog u optužnici i onog u izreci pobijane presude postoji nepodudarost, kako se to ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, međutim, po oceni ovoga suda, na ovaj način prvostepeni sud nije prekoračio optužbu jer je očigledno da je samo bliže opisao radnje koje su predmet optužbe, krećući se u granicama činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnice. Kako, dakle, u konkretnom slučaju navedene izmene u opisu radnje izvršenja ne menjaju identitet dela, obzirom da se činjenični opis dela u izreci presude ne razlikuje od činjeničnog opisa dela u optužnom aktu u pogledu bitnih okolnosti koje se odnose na način i mesto izvršenja dela, te uzročno- posledičnu vezu između postupanja okrivljenog i nastupele posledice, te nije došlo do prekoračenja optužbe, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog, to je u ovom delu zahtev ocenjen neosnovanim.

Po oceni ovoga suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovan je i u delu u kojem se ukazuje da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP (član 368. stav 1. tačka 7. ranije važećeg ZKP).

U vezi sa ovom povredom, u zahtevu se navodi da je u izreci prvostepene presude navedeno da je kritičnom prilikom nastupila smrt tri lica, te da je sedam lica zadobilo lake telesne povrede, što potvrđuje i drugostepeni sud u svojoj presudi, iako u toku postupka nikada nisu ispitani svedoci – oštećeni V.J. i N.J., pri čemu ne postoji ni medicinska dokumentacija u vezi sa vrstom i karakterom povreda ovih oštećenih.

Suprotno izloženim navodima, po nalaženju ovoga suda, pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP. O nepotpuno rešenom predmetu optužbe može se govoriti samo u situaciji kada sud ne donese nikakvu odluku o nekoj tački optužbe. Kako su u konkretnom slučaju i prvostepeni i drugostepeni sud svojim presudama rešili sve tačke optužbe, imajući u vidu i činjenicu da je vrsta i težina povreda koje su oštećeni V.J. i N.J. zadobili kritičnom prilikom nesumnjivo utvrđena na osnovu medicinske dokumentacije i nalaza i mišljenja sudskog veštaka medicinske struke dr Đ.C. od 10.04.2009. godine, što je prvostepeni sud i obrazložio na strani 24 presude, to su navodi zahteva i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog navodi i da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP). S tim u vezi, u zahtevu se ukazuje da je odmah nakon požara oštećeni sam fotografisao lice mesta i ove fotografije dostavio sudu, te da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati jer se veštak B.G. u svom nalazu i mišljenju upravo i poziva na ove dokaze.

Suprotno iznetim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepenom presudom nisu učinjene navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Ovo stoga što je iz spisa predmeta vidljivo da je prvostepeni sud odlučne činjenice, koje se odnose na postojanje uzročno- posledične veze između rada okrivljenog predmetnom brusilicom i izazivanja predmetnog požara, dakle činjenice koje se odnose na uzrok požara, utvrdio na osnovu zapisnika o uviđaju sa fotodokumentacijom, te ostalih izvedenih dokaza kao i usaglašenih nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenje Beograd, nalaza veštaka B.V. – diplomiranog mašinskog inženjera od 01.04.2009. godine i nalaza i mišljenja veštaka B.G. – diplomiranog elektroinženjera od 21.10.2012. godine sa dopunom od 06.03.2013. godine, nalazeći da se ovi dokazi međusobno podudaraju i dopunjuju i da kao takvi, čine skladnu i logičnu celinu.

Kako, dakle, prvostepeni sud svoju odluku nije zasnovao na fotografijama koje je oštećeni sačinio na licu mesta, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti, već na nalazima i mišljenjima sudskih veštaka, koji su potkrepljeni ostalim izvedenim dokazima u toku postupka, to prvostepenom presudom nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (iz člana 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP), na koje se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu člana 441. stav 3. ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud svojom presudom, a što je potvrdio i apelacioni sud kao drugostepeni, na osnovu člana 206. ZKP oštećenog R.Š. uputio radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva na parnični postupak, dok o neopredeljenom imovinsko – pravnom zahtevu, postavljenom od strane svedoka – oštećenih M.S., J.S. i D.S., nije doneo odluku.

Odredbom člana 441. stav 3. ZKP, propisano je da se odluka o dosuđenom imovinsko pravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Kako prvostepeni sud oštećenima nije dosudio imovinsko-pravni zahtev u određenom iznosu, već je oštećene uputio na parnicu, to prvostepeni sud, po oceni ovoga suda, donošenjem odluke da se oštećeni radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućuju na parnicu, nije povredio zakonske odredbe, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Zahtevom branioca okrivljenog ukazuje se i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 3. ZKP (član 369. tačka 1. i 4. ranije važećeg ZKP) i s tim u vezi navodi da prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije prvostepeni sud nije cenio činjenicu da se krivičnom gonjenju protiv okrivljenog nisu pridružili, niti su postavili imovinskopravne zahteve oštećeni LJ.K. i D.M., a na koji način je učinio povredu zakona na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu ne navodi u čemu se konkretno sastoji povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, te da povreda krivičnog zakona u odnosu na odluku o kazni (iz člana 439. tačka 3. ZKP) postoji samo ako sud nepravilno primeni Krivični zakonik ili prekorači ovlašćenje koje ima po zakonu prilikom odmeravanja kazne, a posebno činjenicu da iznetim navodima zahteva branilac u suštini osporava činjenice i dokaze koji bi eventualno bili od uticaja na odluku o visini krivične sankcije, dakle da ukazuje na razloge zbog kojih u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima, to se Vrhovni kasacioni sud nije ni upuštao u razmatranje zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.D., odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                  Predrag Gligorijević,s.r.