Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je okrivljeni D.T. oglašen krivim da je držao opojnu drogu iako to nije utvrđeno nijednim izvedenim dokazom, te je oglašavajući okrivljenog krivim za držanje opojne droge prvostepeni sud prekoračio optužbu i povredio odredbu člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, odnosno da je prvostepenom presudom optužba prekoračena.

Ovo iz razloga što je okr. D.T. izrekom prvostepene presude oglašen krivim upravo za one radnje koje su mu optužnim aktom i stavljene na teret. U činjeničnom opisu radnji navedeno je da su okrivljeni Z.V., S.H., M.M. i D.T....neovlašćeno radi prodaje držali supstancu...pri čemu je u izreci presude, za svakog od okrivljenih ponaosob, dat opis radnji kojima su doprineli izvršenju krivičnog dela, koji je identičan opisu istih u dispozitivu optužnog akta.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povrede odredaba člana 16. stav 5. ZKP, zatim člana 428. stav 8. ZKP, 462. ZKP i ukazuje na propuste suda u ponovljenom postupku, jer nije izveo nijedan novi dokaz u odnosu na okr. D.T., čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Međutim, navedene povrede zakona kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, jer je prvostepeni sud u ličnim podacima okrivljenog naveo sve osuđujuće presude, čak i odluke iz 1990. godine i kasnije sve do 2008. godine, ne uzimajući u obzir odredbu člana 98. KZ koja reguliše zakonsku rehabilitaciju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP.

Naime, osnov ispitivanja zakonitosti pravnosnažne presude u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti (član 485. stav 4. ZKP) je samo povreda zakona u smislu člana 439. tačka 3. ZKP, koja podrazumeva, pre svega, prekoračenje ovlašćenja koje sud ima po zakonu donoseći ovu odluku, a ne ocena suda o postojanju i značaju okolnosti koje su u smislu člana 54. stav 1. KZ od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, okr. D.T. je za krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim, izrečena kazna zatvora koja je tom zakonskom odredbom propisana kao vrsta sankcije (kazne) koja se može izreći učiniocu tog krivičnog dela i ista je okrivljenom odmerena u visini koja ne prelazi granicu navedenom zakonskom odredbom propisanog maksimuma kazne zatvora, pri čemu je u skladu sa zahtevom iz člana 54. KZ, sud imao u vidu zakonom propisanu svrhu kažnjavanja (član 42. KZ) i uzeo u obzir okolnosti (olakšavajuće i otežavajuće) za koje je, ocenom na koju je ovlašćen, našao da su od uticaja na visinu kazne, a koje su navedene i obrazložene u prvostepenoj presudi.

Donoseći navedenu presudu, sud je, dakle, prilikom odlučivanja o vrsti i meri krivične sankcije koju će izreći okr. D.T. za krivično delo u pitanju, postupao u svemu u skladu sa ovlašćenjima koja ima po zakonu, pa, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP.

Ocenivši, iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.T. neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.