Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž 273/15 od 25.08.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog T.C. a presuda Osnovnog suda u Leskovcu K br.358/14 od 17.04.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog T.C., advokat S.Đ., jer je pobijanim presudama povređeno ljudsko pravo i sloboda osuđenog koje je zajemčeno Ustavom u članu 32. stav 1. kao i Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 6, zbog povrede Zakona o krivičnom postupku iz člana 193. do 199. ZKP (čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP) i zbog toga što je doneta nezakonita odluka o zabrani upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je odražo sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2. i 3. ovog zakonika mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog T.C. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povrede članova 193. do 199. ZKP, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se one sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da sud nije trebalo da dosudi pun iznos naknade troškova punomoćniku oštećenog, kao i da su kod obračuna troškova, skrivljene troškove morala snositi lica koja su ih prouzrokovala u smislu člana 236. stav 1. ZKP.

Kako je, dakle u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, na činjenična utvrđenja sudova, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog T.C. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog T.C. u zahtevu ukazuje da je pobijanim presudama povređena odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije kao i član 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih osloboda.

Branilac okrivljenog T.C., Vrhovnom kasacionom sudu nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima su utvređene povrede na koje se u zahtevu branilac poziva, a kako je to propisano članom 484. ZKP, pa je Vrhovni kasacioni sud i u tom delu zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.