Istom presudom, okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.219/18 od 04.10.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Aranđelovcu i branilaca okrivljenih, a presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 13K br.857/12 od 16.04.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Vladimir Janković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da ukine obe pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u uvodu ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, i zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca dozvoljeno, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi konkretno o kojoj povredi zakona se radi, već ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je drugostepena presuda doneta „uz povredu pravila o oceni dokaza“ jer „drugostepeni sud ne daje svoju ocenu žalbenih primedbi“, a iz kog razloga podnošenje ovog vanrednog pravnog leka nije dozvoljeno okrivljenom preko branioca shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ističe da je okrivljeni AA samo naložio da se plati usluga popravke vozila koja je izvršena i da na ovaj način nije pribavio korist drugome, da nalog za plaćanje računa ne predstavlja iskorišćavanje ili prekoračenje službenog ovlašćenja, kao i da je u konkretnom slučaju u pitanju račun od 12.000,00 dinara „što predstavlja bagatelan iznos“, te da ove činjenice drugostepeni sud nije cenio u pobijanoj presudi. Izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a iz kojih razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca nije dozvoljeno u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Najzad, u zahtevu se navodi da u konkretnom slučaju ima mesta primeni instituta dela malog značaja, jer je isplaćeni iznos „bagatelan“, što bi predstavljalo povredu odredaba člana 18. KZ, a u vezi sa ovom povredom zakona branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu o tome da se u konkretnom slučaju radi o delu malog značaja zbog „bagatelnog iznosa“, a bez navođenja ostalih elemenata koji su neophodni da bi se zaista i radilo o delu malog značaja, pa ni iz ovog razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona opšteg karaktera zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić