Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 288/20 od 08.06.2020. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ 1480/20 od 25.12.2020. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev i utvrdi da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA - advokatu Bojanu Bončiću shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je drugostepeni sud, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud bio u obavezi da primeni član 227. KZ, kao blaži po okrivljenog, te da su u radnjama okrivljenog sadržana sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 24. stav 2. Zakona o robnim rezervama, koji se ima primeniti kao blaži za učinioca. Drugostepeni sud dalje zaključuje da je odredbom člana 227. KZ posledica alternativno određena, kao pribavljanje koristi ili nanošenje imovinske štete, te je za postojanje dela dovoljna jedna od ovih posledica i to nastupanje imovinske štete, koja je kao posledica propisana i kod krivičnog dela iz člana 24. stav 2. Zakona o robnim rezervama i to u iznosu preko 1.000.000 dinara. Međutim, kako je za krivično delo iz člana 24. stav 2. Zakona o robnim rezervama nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, u smislu člana 13. tačka 5) u vezi sa članom 104. stav 6. KZ, okrivljeni je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer bi presuda o odbijanju optužbe usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja bila nepovoljnija po okrivljenog.

Navedeni pravni zaključak drugostepenog suda je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neprihvatljiv, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br.121/12 od 24.12.2012. godine), koji se primenjivao od 15.04.2013. godine do 28.02.2018. godine, propisano je da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, a stavom 3. istog člana propisan je teži oblik krivičnog dela iz stava 1. ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

Odredbom člana 24. Zakona o robnim rezervama („Službeni glasnik“ broj 18/92) u stavu prvom je propisano da krivično delo vrše odgovorna lica u preduzeću i drugom pravnom licu koja čuvaju robne rezerve i skladišta, a koja neovlašćeno i suprotno propisanim uslovima bez odobrenja i pismenog naloga Republičke direkcije, koriste robne rezerve ili skladište, otuđuje ih, zamene robom druge vrste ili kvaliteta, preskladište robu u drugo skladište, odnosno raspolažu njima na drugi način. U stavu drugom istog člana je navedeno da će se učinilac kazniti težom kaznom, ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila imovinska šteta koja prelazi 1.000.000 dinara.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela iz člana 24. Zakona o robnim rezervama („Službeni glasnik“ broj 18/92) proizilazi da pribavljanje protivpravne imovinske koristi nezakonitim raspolaganjem robom iz robnih rezervi, nije bitan element navedenog krivičnog dela, a kada je u pitanju kvalifikovani oblik dela, zahteva se da je takvo raspolaganje prouzrokovalo imovinsku štetu čiji iznos prelazi milion dinara. Naime, optužnim aktom tužioca okrivljenom AA stavljeno je na teret da je u periodu od decembra 2009. godine do aprila 2010. godine, kao odgovorno lice, neovlašćeno prodao, a nije zanovio robu iz robnih rezervi i time sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 12.873.131,48 dinara, za koji iznos je naneo štetu budžetu grada Niša. Iz ovakvog opisa radnji okrivljenog proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, imajući u vidu da pribavljena imovinska korist predstavlja bitan element navedenog krivičnog dela, pa samim tim radnje okrivljenog nisu mogle biti kvalifikovane kao krivično delo iz člana 24. stav 2. Zakona o robnim rezervama.

Nadalje, zakonska formulacija odredbe člana 227. KZ, stavlja jednu više obavezu sudu, da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/16 od 24.11.2016. godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede, dodatno vodi računa o pravilnoj kvalifikaciji radnji izvršenja, pa se stoga u konkretnom slučaju ne radi o primeni blažeg zakona, kako to nepravilno zaključuje drugostepeni sud. U konkretnom slučaju, okrivljenom je optužnicom Višeg javnog tužioca u Nišu KT 155/14 od 15.09.215. godine stavljeno na teret da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ (izvršeno u periodu od decembra 2009. godine do aprila 2010. godine), a ne nekih drugih krivičnopravnih radnji na koje bi eventualno mogla biti primenjena pravna kvalifikacija nekog drugog krivičnog dela, te se primena odredbe iz člana 227. KZ koja ostavlja mogućnost drugačije kvalifikacije, ukoliko su ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, u ovom slučaju nije mogla ni razmatrati.

Sledstveno navedenom, drugostepeni sud je pogrešno našao da su se u radnjama okrivljenog, opisanim u optužnom aktu, stekla sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 24. stav 2. Zakona o robnim rezervama („Službeni glasnik“ broj 18/92), na koji način je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u korist okrivljenog, a na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Ovo sa razloga jer su razlozi pravnosnažne presude koji se odnose na primenu zakona potpuno nejasni i u znatnoj meri protivurečni, obzirom da sud u obrazloženju navodi da je prvostepeni sud bio u obavezi da primeni član 227. KZ kao blaži za učinioca, koji se primenjuje samo ukoliko preduzetom radnjom nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, a zatim navodi da se u konkretnom slučaju ima primeniti član 24. stav 2. Zakona o robnim rezervama, kao blaži za učinioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, usvojio kao osnovan predmetni zahtev, te je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 288/20 od 08.06.2020. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić