Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Kevina Bognara - advokat Viktor Juhas Đurić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da su sudije Gordana Kojić i Milica Novaković, koje su donele drugostepenu presudu u postupku koji se vodio protiv okrivljenog, učestvovale i u donošenju rešenja Kž2 792/22 od 18.05.2022. godine kojim je odbijena žalba branioca okrivljenog izjavljena na rešenje kojim je produžen pritvor prema okrivljenom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije, koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru (u konkretnom slučaju odlučivanje o postojanju razloga za određivanje pritvora), radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Suprotno navodima zahteva da je kod sudije, koji je odlučivao u krivičnom postupku o pritvoru protiv okrivljenog, a zatim u ponovljenom krivičnom postupku u kome je doneta meritorna odluka, stvoreno „predubeđenje“ o krivici okrivljenog i da je na taj način narušena pretpostavka nepristrasnosti tog sudije, zbog čega je trebalo da bude izuzet od sudijske dužnosti prilikom donošenja meritorne odluke u istom postupku, po nalaženju ovog suda ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući odluke vezane uz pritvor, opravdava strah da nije nepristrasan; ono što je važno su opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33). Kada odluke o produženju pritvora zahtevaju „vrlo visok stepen jasnoće“ u pogledu krivice okrivljenog, Evropski sud za ljudska prava je našao kako može izgledati da je nepristrasnost postupajućih sudija podložna sumnji te da se bojazan podnosioca zahteva u tom pogledu može smatrati objektivno opravdanom (Hauschildt protiv Danske, stav 49-52).

Iz navedenog, dakle proizilazi da u pravilu učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015. godine - Predstavka broj 68955/11) Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakonu o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, ocena postojanja osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. Nadalje, u ovoj odluci Evropski sud za ljudska prava ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluka o pritvoru nisu ista kao ona pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenja drugih predpretresnih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv optuženog za izvršenje krivičnog dela; dok prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi optuženog sud oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni (Jasinski protiv Poljske, br. 30865/96, stav 55:, 20. decembra 2005. godine).

Dakle, po nalaženju Evropskog suda za ljudska prava ocena postojanja zakonskih uslova za određivanje i produženje pritvora koja uključuje i ocenu postojanja „osnovane sumnje“ o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog ili kazni koju mu treba odrediti, odnosno „predubeđenje“ sudije, kako to u zahtevu tvrdi branilac okrivljenog, a koje dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da su sudije Milica Novaković kao predsednik veća i Gordana Kojić kao član veća, koje je donelo drugostepenu presudu kojom je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena na prvostepenu presudu, učestvovali samo jednom kao članovi veća u donošenju odluke kojom je kao neosnovana odbijena žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja kojim je produžen pritvor prema okrivljenom (u kom odlučivanju se uopšte nisu bavile pitanjem krivice okrivljenog), ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija kod odlučivanja o krivici ovog okrivljenog, konkretno kod donošenja pobijane pravnosnažne presude, zbog čega pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da se presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP-a ne može zasnivati. Kao nezakonite dokaze izdvaja potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU Senta od 06.02.2022. godine i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta od 07.02.2022. godine, sa fotografijama i CD-om. Prema navodima zahteva potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Senta od 06.02.2022. godine je nazakonito pribavljen dokaz jer je pribavljena kršenjem odredbe člana 157. ZKP, jer istovremeno sa zapisnikom o pretresanju stana, u kome je navedeno da se oduzimaju predmeti navedeni u potvrdi o oduzetim predmetima, nije sačinjena i potvrda, već je ista sastavljena kasnije, na drugom mestu tačnije u stanici policije, bez prisustva lica koja su bili svedoci pretresanja i bez njihovog znanja šta se u potvrdu upisuje u pogledu predmeta koji su pronađeni prilikom pretresa, bez mogućnosti da na spisak predmeta navedenih u potvrdi izjave svoje eventualne primedbe. Pored navedenog, potvrda o oduzetim predmetima PU Senta od 06.02.2022. godine je nezakonita i pribavljena protivno odredbi člana 68. stav 1. tačka 1), 2), 3) i 4) ZKP i iz razloga što je okrivljeni u momentu potpisivanja potvrde već bio osumnjičeni, ali mu to policija nije saopštila, nego mu je dala da potpiše potvrdu na kojoj je pisalo da je potpisuje u svojstvu građanina, a ne osumnjičenog, što je prema stavu branioca, presudno uticalo da bude osuđen jer potpis takve potvrde predstavlja potvrdu da su ti predmeti oduzeti upravo od njega i nikog drugog, odnosno iz njegove državine te je time okrivljeni sebe inkriminisao, doveden u zabludu od strane ovlašćenog službenog lica. Nadalje, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta od 07.02.2022. godine, sa fotografijama i CD-om, je nezakonit dokaz iz razloga što je suprotan članu 157. ZKP jer ga je sačinilo lice koje nije prisustvovalo pretresu stana, a pored toga, prema stavu branioca okrivljenog, nakon što je naređen pretres stana, policija nije ovlašćena da u tom stanu vrši uviđaj, jer jedno (pretres stana) isključuje drugo (uviđaj) iz razloga što se radi o suštinski različitim dokaznim radnjama.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 157. stav 4. ZKP, propisano je da će se o svakom pretresanju sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koje se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni, a posebno će se obrazložiti zbog čega se pretresanje vrši noću. Zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica. O oduzetim predmetima će se sačiniti potvrda koja će se odmah izdati licu kod koga su predmeti, odnosno isprave oduzete.

Odredbom člana 147. ZKP, propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbom člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz spisa predmeta proizlazi da je dokazna radnja pretresanja stana i drugih prostorija u Senti, ul. ... broj .., izvršena od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a, Direkcije policije, PU Kikinda, PS Senta, na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Subotici Kppr 53/22 od 06.02.2022. godine, u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka pretresanja i držaoca stana, o čemu je u smislu člana 157. stav 4. ZKP, sačinjen zapisnik, koji su bez primedbi potpisala sva prisutna lica, kao i potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Kikinda od istog datuma, koja je potpisana od strane okrivljenog.

Imajući u vidu izneto, po oceni ovoga suda, potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Kikinda sačinjena je istog dana 06.02.2022. godine, kada je izvršeno pretresanje navedenih prostorija, u policijskoj stanici, jer na licu mesta nije bilo tehničkih uslova za njeno sačinjavanje, pri čemu su u istoj navedene 52 stavke koje se oduzimaju, koju potvrdu je okrivljeni bez primedbi potpisao. Pri tome je postupljeno u smislu člana 147. ZKP, jer su predmet oduzimanja bili biljna materija, za koju je u toku postupka utvrđeno da je opojna droga cannabis – marihuana i oprema namenjena za proizvodnju opojnih droga, koji se kao predmeti izvršenja krivičnog dela moraju oduzeti.

Pored navedenog, kako iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima proizlazi da je okrivljeni istu bez primedbi potpisao kao građanin, a ne kao osumnjičeni i da povodom pronalaženja predmeta nije davao bilo kakvu izjavu, to, po oceni ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva, okrivljeni prilikom oduzimanja predmeta nije morao biti poučen od strane ovlašćenih službenih lica policije o pravima u smislu člana 68. ZKP. Pri tome odredbom člana 150. ZKP je propisano da potvrdu o privremeno oduzetim predmetima potpisuje lice koje radnju sprovodi, pa samim tim potpis okrivljenog na potvrdi nije neophodan, tim pre, što lice koje je navedeno u potvrdi kao lice od koga se oduzimaju stvari istu može i da odbije da potpiše, pri čemu sam potpis na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, ne predstavlja izjavu okrivljenog o predaji stvari - predmeta koje ima u pritežanju, već dokaz - potvrdu, o tome koji predmeti, kada, od koga i po kom zakonskom osnovu su oduzeti.

Neosnovani su i navodi branioca okrivljenog da je izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta od 07.02.2022. godine, sa fotografijama i CD-om, nezakonit dokaz iz razloga što ga je sačinilo lice koje nije prisustvovalo pretresu stana imajući u vidu da okolnost da je izveštaj potpisalo drugo službeno lice koje nije prisustvovalo pretresu, ne čini ovaj dokaz nezakonitim. Pri tome u izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta su taksativno navedeni i opisani predmeti koji su kritičnom prilikom pronađeni na adresi na kojoj živi okrivljeni uz prateće fotografije istih, a koji su pronađeni prilikom zakonito sprovedenog pretresa na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Subotici.

Nadalje, ZKP ne poznaje zabranu vršenja pretresa stana i drugih prostorija i uviđaja a vezano za isti događaj, pa su samim tim kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljenog da pretres stana isključuje uviđaj iz razloga što se radi o suštinski različitim dokaznim radnjama.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Kevina Bognara je u preostalom delu, nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva. Međutim u obrazloženju povrede suštinski osporava mogućnost okrivljenog da snosi troškove krivičnog postupka, na šta je obavezan pravnosnažnom presudom, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu se osporava količina opojne droge koja je utvrđena u pravnosnažnoj presudi a samim tim se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe se u podnetom zahtevu ističe povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Kevina Bognara - advokata Viktora Juhasa Đurića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić