.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 433/2015
26.05.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.E., zbog tri krivična dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1.u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.E., advokata P.V., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 33/14 od 22.04.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1102/14 od 02.02.2015. godine, u sednici veća održanoj 26.05.2015. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.E., advokata P.V., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 33/14 od 22.04.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1102/14 od 02.02.2015. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tač.1) i 2) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu K 33/14 od 22.04.2014. godine okrivljeni S.E. oglašen je krivim da je izvršio tri krivična dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, za koje mu je sud najpre utvrdio pojedinačne kazne i to tako što mu je za krivično delo bliže opisano u tački jedan izreke presude utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, za krivično delo opisano pod tačkom dva izreke presude utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, a za izvršeno krivično delo opisano pod tačkom tri izreke presude utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa ga je zatim sud osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 20.02.2014. godine pa do 22.04.2014. godine. Istom presudom okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok su oštećene R.I. i J.K. radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućene na parnični postupak.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1102/14 od 02.02.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.E., advokata P.V., a presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 33/14 od 22.04.2014. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog S.E., advokat P.V., zbog povrede člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, člana 406. ZKP i člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz „člana 439. tač. 3) ZKP“, ali iz sadržine zahteva može se zaključiti da branilac očigledno misli na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u vezi sa tom povredom ističe da prvostepeni sud u presudi nije utvrdio postojanje svih subjektivnih i objektivnih elemenata bića krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ, s obzirom na to da Krivični zakonik ne određuje šta se podrazumeva pod pojmom nedozvoljenih polnih radnji. Branilac u zahtevu ističe da se bitni elementi ovog krivičnog dela stiču samo ako su u pitanju radnje koje su prema usvojenom društvenom shvatanju takve da grubo povređuju u seksualnoj sferi osećaj stida i morala, a u presudi je izostala ocena u pogledu toga u čemu se ogleda navodno kršenje postojećih normi seksualnog morala, pri čemu je sudska praksa jedinstvena u stavu da ne postoji krivično delo iz člana 182. KZ ako učinilac ne vrši radnju na telu žrtve, pa po oceni branioca u konkretnom slučaju radnje koje je okrivljeni preduzeo ne mogu se podvesti pod pojam nedozvoljene polne radnje.
Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Obrenovcu proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. KZ. Pri tome radnje koje su opisane u izreci pobijane presude da ih je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo, a da je okrivljeni oštećenu R.I. „uhvatio za desnu d. i počeo da je drma i trese“, zatim oštećenu J.K. „uhvatio za ramena i oborio na zemlju, seo na nju i počeo da joj cepa majcu, a zatim joj zavukao svoju ruku pod majcu i dodirivao joj grudi“, i oštećenu K.G. „rukom uhvatio za usta i gurnuo je... legao preko nje i nogama joj stezao noge... skinuo joj majcu i u potpunosti obnažio gornji deo tela, jednom rukom je dodirivao i stezao za d...“, po oceni ovog suda, upravo imaju karakter polnih radnji.
Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.E. je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da ne stoje navodi prvostepenog i drugostepenog suda prema kojima u konkretnom slučaju ne postoje zakonom propisani uslovi za primenu instituta produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ, obzirom da je u pitanju krivično delo protiv ličnosti, te da samim tim sva krivična dela moraju biti uperena prema jednom licu, jer po oceni branioca u konkretnom slučaju ne radi se o krivičnim delima uperenim prema ličnosti, već o krivičnim delima protiv polnih sloboda. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.
Međutim, po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju ne može se raditi o produženom krivičnom delu u smislu člana 61. KZ, budući da je okrivljeni sva tri krivična dela izvršio prema različitim oštećenima, pa samim tim, osim činjenice da je okrivljeni vršio ista krivična dela u vremenskoj povezanosti, ne postoje još najmanje dve okolnosti predviđene članom 61. stav 1. KZ (istovetnost oštećenog, istovetnost predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca), a da bi se tri krivična dela koja je okrivljeni izvršio mogla smatrati jednim produženim krivičnim delom.
Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.E. ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.
Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je prvostepena presuda doneta uz povrede odredaba člana 68. i člana 406. ZKP, jer sud nije saslušao svedoka oštećenu R.I., već se upoznao sa sadržinom zapisnika o njenom saslušanju u prethodnom postupku iako je okrivljeni negirao izvršenje krivičnog dela u odnosu na tu oštećenu i njen iskaz i odbrana okrivljenog se razlikuju u bitnom, pa po oceni branioca sud nije mogao da prihvati u potpunosti iskaz te oštećene, pri čemu i prilikom davanja iskaza ove oštećene okrivljeni nije prisustvovao niti je bio obavešten da će se oštećena R.I. saslušati.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl. 68.i 406. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.E. u ovom delu odbaco kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
