.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 435/2016
20.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.M., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.M., adv. M.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću I–7K 592/10 od 19.06.2015. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž 347/15 od 25.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 20.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.M., adv. M.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću I–7K 592/10 od 19.06.2015. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž 347/15 od 25.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću I– 7K 592/10 od 19.06.2015. godine okrivljeni N.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 42.574,67 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Šapcu 3Kž 347/15 od 25.11.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog N.M. adv. S.A. a presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću I-7K 592/10 od 19.06.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog N.M. adv. M.J., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da se zahtev usvoji, ukine u celosti ili delimično prvostepena ili drugostepena presuda ili pak iste preinače.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.M., adv. M.J., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Prema tome, obaveze navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog N.M. adv. M.J., kao osnov podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, s tim što se u obrazloženju ukazuje na povrede iz člana 14, člana 16. stav 4. i 5, člana 419. stav 2. člana 127. stav 2, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 138. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku a koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Dakle, zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog N.M., adv. M.J., ukazuje na povrede odredaba krivičnog postupka, a koje povrede ne predstavljaju zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno ograničenju njegovih pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog N.M. ocenio kao nedozvoljen.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Za Predsednika veća-sudija
Mila Ristić, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
