Navedenom presudom obavezani su okrivljeni AA, BB, VV, GG i DD da na osnovu člana 264. stav 1. ZKP naknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno odredbama člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 34/23 od 10.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD, advokata Mihaila Zečevića, pa je presuda Osnovnog suda u Trsteniku K 126/21 od 16.11.2022. godine potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD, advokat Mihailo Zečević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8), 9) i 11) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u privatnoj krivičnoj tužbi koja je Osnovnom sudu u Trsteniku podneta dana 31.12.2021. godine, nisu navedena bitna obeležja krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. KZ vezana za pojam krivice, a da je nakon proteka roka od 3 meseca – dana 09.05.2022. godine, privatna tužilja podnela privatnu krivičnu tužbu protiv istih okrivljenih, za isto krivično delo, u koji činjenični opis je unela pojam krivice iz člana 22. KZ, pa budući da je krivično delo učinjeno u drugoj polovini oktobra meseca 2021. godine, protekao je rok od 3 meseca od dana saznanja za krivično delo i učinioca, zbog čega se shodno članu 65. ZKP, po navedenoj privatnoj krivičnoj tužbi nije moglo postupati, a krivični postupak protiv okrivljenih, je trebalo obustaviti, usled zastarelosti krivičnog gonjenja.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, na istu povredu krivičnog zakona sa istovetnim obrazloženjem, odbrana okrivljenih ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 3 stav 4 obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, navodima da je privatnom krivičnom tužbom okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika i u činjeničnom opisu opisane su dve radnje izvršenja ovog krivičnog dela, dok je u presudi opisana samo jedna radnja izvršenja ovog krivičnog dela, a druga radnja je od strane suda izostavljena, a da ovlašćeni tužilac nije odustao od optužbe za ovu drugu radnju, pa je s obzirom da tužilac nije odustao od krivičnog gonjenja za jednu navedenu radnju sud morao da za tu radnju okrivljenog oslobodi od optužbe i na taj način u potpunosti reši predmet optužbe.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a stavom 2. istog člana da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama u potpunosti je rešen predmet optužbe. U konkretnom slučaju je pravnosnažnim presudama odlučeno o svim tačkama optužbe, pa je pravilan zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da radnje okrivljenog AA ispunjavaju sva zakonska obeležja krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. KZ i da se ne radi o produženom krivičnom delu, jer nije dokazano da je izvršio određene radnje koje su ulazile u sastav produženog krivičnog dela, koje je bilo okrivljenom stavljeno na teret privatnom tužbom i da nema osnova za posebno odlučivanje o tim radnjama. Ovo stoga što sud, u smislu člana 420. stav 2. ZKP, nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela ukoliko ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, a posebno imajući u vidu da navedena izmena u konkretnom slučaju, nije izvršena na štetu okrivljenog, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je sud učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 439. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je u izreci presude izmenio objekat radnje krivičnog dela, tako što je iz činjeničnog opisa tačke 1. izbrisao reči iz privatne krivične tužbe „na pitanje svih prisutnih ko je ta ženska osoba iz ...“, iako su u optužnom aktu te reči bile navedene, a ovlašćeni tužilac to nije izmenio.

U radnjama opisanim u izreci prvostepene presude stiču se svi bitni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, a navedenom izmenom činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iz privatne tužbe, po nalaženju Vrhovnog suda, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Takvim postupanjem, sud je samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog AA, jer postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja, kao i načina izvršenja krivičnog dela, posebno što pravna kvalifikacija radnje zbog koje je okrivljeni oglašen krivim nije teža od one koja je navedena u privatnoj tužbi.

U konkretnoj situaciji radi se o istom događaju, a pravnosnažne presude sadrže činjenični opis izvršenja krivičnog dela kojim nije izvršeno dodavanje više kriminalnih aktivnosti, niti veće kriminalne volje okrivljenom AA, čime bi se otežao njegov položaj u pogledu pravne kvalifikacije dela ili krivične sankcije, već je sud u svemu postupao u skladu sa zakonom, u smislu odredbe člana 420. stav 2. ZKP. Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kome se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), zbog kojih podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kojima je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                            Za Predsednika veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić