Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Grubanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog osloboditi od optužbe ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Grubanović, navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati i to na iskazima svedoka BB i VV, koje su dale u OJT Sombor dana 29.09.2022. godine i na iskazu svedoka GG, koji je dao u OJT Sombor dana 27.10.2022. godine. Branilac svoj stav obrazlaže time da je sud postupio suprotno odredbi člana 300. ZKP, iz razloga jer je u konkretnom slučaju javni tužilac u vreme ispitivanja navedenih svedoka znao adresu prebivališta osumnjičenog, ali mu poziv da prisustvuje saslušanju svedoka nije uputio. Sa druge strane, iako javni tužilac poziv nije dostavio, odnosno uputio osumnjičenom, mogao je pre saslušanja navedenih svedoka zatražiti prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak, a što nije učinio. Imajući navedeno u vidu, branilac smatra da se radi se o nezakonitim dokazima i kao takvi su morali biti izuzeti iz spisa predmeta.

Prema zapisniku javnog tužioca u spisima predmeta, dana 29.09.2022. godine, u prostorijama Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru u predmetu Kt br.694/22, kao svedoci su ispitani BB i VV, a dana 27.10.2022. godine u prostorijama istog tužilaštva i u istom predmetu ispitan je svedok GG. U zapisnicima nije konstatovano prisustvo osumnjičenog niti branioca, niti podatak o tome da li su pozvani da prisustvuju ispitivanju.

Iz krivične prijave koju je Uprava granične policije-Regionalni centar granične policije prema Hrvatskoj, SGP Bogojevo, podnelo Osnovnom javnom tužilaštvu dana 22.07.2022. godine, proizilazi da je, između ostalog, uz navedenu krivičnu prijavu u prilogu dostavljena i fotokopija lične karte na ime okrivljenog AA, a u kojoj je navedeno da je njegovo prebivalište u naselju ..., ulica ... broj .., Republika ... .

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP je propisano da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisusustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka. Stavom 6. istog člana je propisano da ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatnog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Po oceni Vrhovnog suda, a imajući u vidu navedenu odredbu člana 300. ZKP, te činjenicu da je Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru bila poznata adresa prebivališta okrivljenog AA, iz razloga što je uz krivičnu prijavu podneta i fotokopija njegove lične karte u kojoj je navedena adresa prebivališta, a da iz spisa predmeta ne prozilazi da je okrivljenom upućen poziv za saslušanje svedoka, te da javni tužilac nije postupio po odredbi člana 300. stav 6. ZKP i zatražio odobrenje sudije za prethodni postupak radi ispitivanja svedoka, s obzirom da poziv osumnjičenom nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, iskazi svedoka BB i VV, koje su dale u OJT Sombor dana 29.09.2022. godine i iskaz svedoka GG koji je dao u OJT Sombor dana 27.10.2022. godine, predstavljaju nezakonite dokaze i na njima se nisu mogle zasnovati pobijane pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da je sud na glavnom pretresu pročitao navedene zapisnike o ispitivanju svedoka, te da je u obrazloženju prvostepene presude sud cenio navedene iskaze u sklopu ostalih dokaza i iste prihvatio u potpunosti u pogledu utvrđenih činjenica, stoje navodi zahteva branioca okrivljenog da sa je sud cenio nezakonite dokaze i svoj zaključak potkrepio dokazima na kojima se po odredbama ZKP presuda ne može zasnovati.

Međutim, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je propisano da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije zasnovao isključivo na navedenim dokazima, već su činjenice vezane za krivično delo iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, utvrđene i na osnovu Pregleda ovlašćenja, potvrde o oduzetim predmetima, fotokopije putovnice, reprodukcije CD snimka sa graničnog prelaza, koji je priključen uz spis i izvoda iz KE za okrivljenog.

Prema tome, nižestepene presude nisu zasnovane samo na iskazima navedenih svedoka, već je po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, koji su ocenjeni pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, očigledno da bi i bez tih dokaza bila doneta ista presuda. Stoga neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da je navedeno delo zakonom propisano kao alternativno, odnosno da se isto može izvršiti alternativno propisanim radnjama ili na drugi način, te da je u konkretnom slučaju sud okrivljenog osudio da je ovo delo učinio na drugi način, odnosno na taj način što okrivljeni nije postupio po naređenju ovlašćenog službenog lica i bez odobrenja je napustio granični prelaz i nad njim nije izvršena granična kontrola. Po oceni branioca, suština navedenog krivičnog dela je da okrivljeni preduzima radnje ometanja usled kojih ovlašćeno službeno lice i pored ometanja ipak uspe da izvrši nameravanu službenu radnju. Branilac na kraju zaključuje da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 43. stav 1. tačke 2, 3. i 4. Zakona o graničnoj kontroli, kojima je propisano da je lice prilikom prelaska državne granice dužno da se podvrgne graničnoj kontroli, zatim da ne napušta područje graničnog prelaza dok se ne izvrši granična provera kao i da ne izbegava i ne pokušava da izbegne graničnu kontrolu dok je članom 71. istog zakona, propisano da će se u tom slučaju okrivljeni kazni u novčanom iznosu od 10.00,00 do 100.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. Dakle, po oceni branioca, u konkretnom slučaju se ne radi o krivičnom delu, već o prekršaju.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru je propisano da ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti, kazniće se zatvorom od 6 meseci do dve godine.

U konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu izreke pobijane presude Osnovnog suda u Somboru K. br.513/22 od 07.10.2023. godine navedeno je da je okrivljeni na drugi način ometao službeno lice nadležnih organa u vršenju službene dužnosti tako što je okrivljeni, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i želeći njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, ometao službeno lice u vršenju službene dužnosti, na taj način što je, nakon što je službeno lice-policijski službenik granične policije počeo da sprovodi detaljnu graničnu proveru, iskoristio priliku kada se službeno lice sklonilo ispred prednjeg dela putničkog vozila okrivljenog i pošao ka vratima vozača, dao gas i bez odobrenja napustio granični prelaz, a nije se zaustavio ni nakon što je oštećeni pokušao da ga spreči da napusti granični prelaz tako što je pokušao da dopre do okrivljenog kroz otvoren prozor na vratima vozača, te se okrivljeni odvezao do mesta ..., napustio vozilo kojim je upravljao i pobegao u nepoznatom pravcu. Na taj način su opisani svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a opisano ponašanje okrivljenog-napuštanje graničnog prelaza i odlazak uprkos pokušaju službenog lica da ga zaustavi i izvrši radnju provere njegovog identiteta, predstavlja ometanje učinjeno u nameri da službeno lice u tome spreči. Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković