Odredbom člana 62. stav 1. KZ, propisano je da ako se osuđenom licu sudi za krivično delo učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu, a kazna ili deo kazne koje je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.

Iz spisa predmeta proizilazi da je zahtevom branioca okrivljenog za izricanje jedinstvene kazne od 04.03.2021.godine traženo spajanje kazni po presudama Višeg suda u Novom Sadu K 321/11 od 27.02.2021. godine, Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 2345/12 od 19.04.2013. godine, Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica Inđija K 220/15 od 17.02.2016. godine, Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica Inđija K 371/15 od 10.12.2015. godine i Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 244/20. Viši sud u Novom Sadu je dopisom od 07.09.2021. godine od branioca okrivljenog tražio da precizira zahtev u odnosu na presudu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 2345/12 od 19.04.2013. godine koja ne postoji u tom sudu, nakon čega je branilac okrivljenog u dopisu od 30.09.2021. godine naveo da je doneta presuda Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 794/17 od 26.10.2017. godine i da je izrečena jedinstvena kazna, pa da moli veće da izvrši uvid u napred navedenu presudu. Viši sud u Novom Sadu je izvršio uvid u predmet Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 794/17 nakon čega donosi presudu KV 352/21 od 02.12.2021. godine kojom odbija kao neosnovan zahtev za izricanje jedinstvene kazne okrivljenog.

Iz spisa predmeta takođe proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 2099/14 od 09.03.2015. godine preinačena u pogledu odluke o kazni presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 2345/12 od 25.12.2012. godine i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 321/11 od 27.03.2012. godine pa je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i jedanaest meseci. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 1751/16 od 16.03.2017. godine preinačene su u pogledu odluke o kazni presuda Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 2099/14 od 09.03.2015. godine i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 371/15 od 10.12.2015. godine i okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i devet meseci. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 794/17 od 26.10.2017. godine preinačene su u pogledu odluke o kazni presuda Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 1751/16 od 16.03.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 220/15 od 14.01.2016. godine i okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i četiri meseca.

Kao razlog za odbijanje zahteva za izricanje jedinsvene kazne prvostepeni sud navodi da nisu ispunjeni zakonski uslovi za izricanje jedinstvene kazne propisani odredbom člana 552. ZKP jer su presude na koje se zahtev okrivljenog odnosi već preinačene u pogledu odluke o kazni i iste više nisu podobne za spajanje sa drugim zatvorskim kaznama. Isto mišljenje je izneo i Apelacioni sud u Novom Sadu u svojoj presudi Kž1 107/22 od 10.02.2022. godine navodeći da predmet spajanja kazni ne može biti sudska odluka koja je već preinačena u pogledu odluke o kazni drugom sudskom odlukom, a iz spisa predmeta proizilazi da su kazne zatvora po presudama koje su bile predmet zahteva za izricanje jedinstvene kazne, osim presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 244/20, već preinačene u pogledu odluke o kazni i dodaje da je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 220/15 od 14.01.2016. godine već bila predmet spajanja, te je ista u pogledu odluke o kazni preinačena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 794/17 od 26.10.2017. godine, a da presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 244/20 nije bila predmet izricanja jedinstvene kazne zatvora, ali u konkretnom slučaju, kada su sve ostale kazne zatvora po presudama koje su bile predmet razmatranja već preinačene u pogledu odluke o kazni, kazna po navedenoj presudi nije mogla biti predmet razmatranja.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se osnovano ukazuje podnetim zahtevom branioca okrivljenog iz razloga što sud nije razmatrao mogućnost primene člana 62. KZ u odnosu na presudu Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 794/17 od 26.10.2017. godine i presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 244/20 a na koje se zahtev branioca okrivljenog suštinski odnosi. Ovo stoga što treba imati u vidu prvi zahtev branioca okrivljenog za izricanje jedinstvene kazne od 04.03.2021.godine, gde se pominje pet pravnosnažnih presuda, zatim dopis Višeg suda u Novom Sadu od 07.09.2021. godine upućen braniocu okrivljenog u kome se traži da se precizira zahtev u odnosu na presudu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 2345/12 od 19.04.2013. godine na koji je branilac okrivljenog odgovorio podneskom od 30.09.2021. godine kojim je traženo da sud izvrši uvid u presudu Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 794/17 od 26.10.2017. godine kojom je okrivljenom izrečena jedinstvena kazna, kao i žalbu branioca okrivljenog kojom ukazuje na presudu kojom je okrivljenom izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od sedam godina i četiri meseca a što je upravo presuda Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 794/17 od 26.10.2017. godine, kojom su obuhvaćene sve pravnosnažne presude, osim presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 244/20, na koje se odnosio prvobitni zahtev za izricanje jedinstvene kazne branioca okrivljenog, iako je izričito ne numeriše već navodi presudu K 220/15 a koja je obuhvaćena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 794/17 od 26.10.2017. godine.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Jasike, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 107/22 od 10.02.2022. godine i predmet vratio Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i najpre otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić