.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 441/2016
26.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog D.J., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J., advokata M.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K br.209/15 od 27.11.2015. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 br.95/16 od 10.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 26.04.2016. godine, doneo
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K br.209/15 od 27.11.2015. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 br.95/16 od 10.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu K br.209/15 od 27.11.2015. godine okrivljeni D.J., oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, za koju je određeno da se neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom obavezan je okrivljeni D.J. da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 8.434,00 dinara, a na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.95/16 od 10.03.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.J. pa je presuda Osnovnog suda u Valjevu K br.209/15 od 27.11.2015. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.J., advokat M.S., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će doneti oslobađajuću presudu ili pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 487. stav 1. ZKP pa je nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog D.J. navođenjem razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da prvostepeni sud nije na nesumnjiv način utvrdio da je ponašanje okrivljenog dovelo do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja na strani oštećene u određenom trajanju, iz čega proizilazi da prvostepeni sud nije utvrdio postojanje svih bitnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.
Kako su dakle u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (u obrazloženju zahteva se ukazuje i na povredu člana 16. i povredu člana 419. stav 2. ZKP), Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog D.J. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
