Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 20/22 od 15.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, ili da ukine obe pobijane presude ili samo prvostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje. U zahtevu je predloženo i to da okrivljeni i branilac, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, budu obavešteni o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda i da se, na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, odloži izvršenje pravnosnažne presude;

-branilac okrivljenog, advokat Dragan Đurić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM ili da ukine obe pobijane presude ili samo prvostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Zora Dobričanin Nikodinović u odnosu na krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, opisano pod tačkom 2) izreke prvostepene presude, ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom nije krivično delo, zbog čega je sud bio dužan da rešenjem odbije sporazum o priznanju krivičnog dela na osnovu člana 318. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su postojali razlozi iz člana 338. stav 1. ZKP. U vezi sa tim, branilac, dalje, navodi da je okrivljeni pravnosnažno osuđen da je ometao službena lica nadležnog organa – policijske službenike PS Stara Pazova u vršenju službene dužnosti – sprovođenju okrivljenog, u odnosu na koga je doneto rešenje o zadržavanju, od prostorija PS Stara Pazova do KPZ Sremska Mitrovica, tako što je umesto da uđe u službeno vozilo počeo da beži trčećim korakom i oglušio se o naređenje policijskih službenika da se zaustavi, što je, prema navodima zahteva jedina radnja koju je okrivljeni preduzeo i to bez pružanja bilo kakvog otpora, a posebno ne aktivnog, a koja radnja ne sadrži bitne elemente krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, na kom stanovištu stoji i Vrhovni kasacioni sud u presudi Kzz 984/2020 od 06.10.2020. godine. Kako je radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, alternativno određena – preti da će napasti, pokuša da napadne, napadne ili ometa na drugi način, izreka presude mora da sadrži jednu od navedenih radnji što je u konkretnom slučaju izostalo, kao i konkretizacija službene radnje koju su službena lica preduzimala, odnosno navođenje zakonskog propisa po kom su ista postupala prilikom intervencije, što je bilo neophodno označiti imajući u vidu blanketni karakter predmetnog krivičnog dela. Prema navodima zahteva, okrivljeni je u trenutku kada je počeo da beži imao status zadržanog lica, tako da su se u odnosu na njega mogla primenjivati samo ovlašćenja propisana krivičnoprocesnim odredbama, a ne odredbama Zakona o javnom redu i miru, prema kome se poslovi javnog reda i mira preduzimaju prema licu koje remeti javni red i mir, dok je okrivljeni u konkretnom slučaju već bio lice lišeno slobode, pa se sledstveno tome, na njega i nije mogao primeniti navedeni zakon. Stoga se, prema stavu odbrane u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, za koje je pravnosnažno osuđen, niti se može govoriti o pokušaju tog krivičnog dela, jer nije propisana kažnjivost istog.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Đurić, u zahtevu ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u radnjama okrivljenog ne postoje zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, pozivajući se na stav zauzet u odlukama Vrhovnog kasacionog suda da bežanje od policije, lica lišenih slobode na način kako je to učinio okrivljeni ne predstavlja radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, propisano je da su nadležni organi za održavnje javnog reda i mira Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, a stavom 2. da su službena lica organa iz stava 1. tog člana, zaštićena u obavljanju zakonom utvrđenih poslova u skladu sa odredbama tog zakona.

Radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, alternativno je propisana i može se sastojati u pretnji napadom, pokušaju napada, napadu ili u ometanju na drugi način službenog lica, nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA, je u vreme i na mestu označenim u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela, ometao službena lica – policijske službenike PS Stara Pazova u vršenju službene dužnosti - sprovođenju okrivljenog, prema kome je doneto rešenje o zadržavanju i isto mu uručeno, službenim vozilom od prostorija PS Stara Pazova do KPZ Sremska Mitrovica, tako što je došavši do službenog vozila, policije u pratnji oštećenih, umesto da uđe u vozilo, počeo da beži trčećim korakom i oglušio se o naređenje policijskih službenika da se zaustavi kada su oštećeni potrčali za okrivljenim i uspeli da ga stignu.

Iz činjeničnog opisa dela u izreci presude i stanja u spisima predmeta, proizlazi da je prema okrivljenom dana 18.11.2021. godine, na osnovu člana 294. stav 1. i 2. u vezi člana 291. stav 1. ZKP, doneto rešenje o zadržavanju, koje mu je istog dana i uručeno, a policijski službenici su u konkretnom slučaju preduzimali službenu radnju sprovođenja okrivljenog od PS Stara Pazova do KPZ Sremska Mitrovica u cilju izvršenja mere zadržavanja lica, a u skladu sa svojim ovlašćenjem iz člana 64. stav 2. tačka 5) Zakona o policiji.

Po oceni ovoga suda, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog Zore Dobričanin Nikodinović, iz napred iznetog proizlazi da je u izreci presude konkretizovana službena radnja koju su službena lica preduzimala u konkretnom slučaju, što je dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela, bez obzira što u izreci presude nije označen zakonski propis iz kog proizlazi ovlašćenje za preduzimanje mera navedene službene radnje.

Nadalje, po nalaženju ovoga suda, celokupno ponašanje okrivljenog, koje je prethodno opisano a ogleda se u bežanju i nepostupanju po izričitoj naredbi ovlašćenih službenih lica policije, a u situaciji kada je prema njemu prethodno doneto rešenje o zadržavanju i isto mu uručeno, nesumnjivo ima karakter ometanja ovlašćenih službenih lica na drugi način u obavljanju službene dužnosti, što predstavlja jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM.

Stoga su navodi zahteva branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, u kojima se iznosi stav da u radnjama okrivljenog zbog toga što u izreci presude nije označena zakonska formulacija radnje izvršenja – ometanje „na drugi način“, nema zakonskih obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, da se na radnje okrivljenog nisu mogle primeniti odredbe Zakona o javnom redu i miru, jer je zaštitni oblik kod ovog krivičnog dela normalno i redovno funkcionisanje nadležnih organa za održavanje javnog reda i mira (Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom), koji svoju funkciju vrše preko službenih lica koji obavljaju službene dužnosti u tim organima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da radnje okrivljenog opisane u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude sadrže sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu presudu ovog suda Kzz 984/2020 na koju se u zahtevu poziva branilac okrivljenog, advokat Zora Dobričanin Nikodinović. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u ovom slučaju ne može primeniti stav zauzet u navedenoj presudi, s obzirom na to da je u ovom slučaju okrivljeni opisane radnje preduzeo nakon što je prema njemu doneto rešenje o zadržavanju i kada je imao status zadržanog lica, što njegovim radnjama u tom svojstvu a naročito bežanje od radnika policije daje karakter ometanja što nije ista situacija kao u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz 984/2020 od 06.10.2020. godine.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog.

Branilac okrivljenog, advokat Dragan Đurić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 317. ZKP, za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela, jer je okrivljeni pristao da prizna izvršenje krivičnog dela, pošto je bio doveden u zabludu od strane svog tadašnjeg branioca da će naknadnim pravnim lekovima sigurno biti oslobođen od optužbe za krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM i iz razloga što je kod njega postojao ozbiljan strah za svoju bezbednost ukoliko bi ostao u pritvoru, tako da prilikom zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela nije imao potreban nivo i kvalitet svesti da sagleda sve aspekte i posledice takve odluke.

Iznetim navodima zahteva, branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, u suštini osporava činjenično stanje vezano za okolnosti saslušanja okrivljenog prilikom zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Đurića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić