Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Dragana Aćimovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Manasijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.528/15 od 05.03.2018. godine i Višeg suda u Vranju 1Kž1 294/18 od 19.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.01.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Manasijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.528/15 od 05.03.2018. godine i Višeg suda u Vranju 1Kž1 294/18 od 19.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K.br.528/15 od 05.03.2018. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 (stodvadesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne računati po 1 dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati oštećenom SPC Hram ... u ... na ime imovinskopravnog zahteva iznos od 65.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.12.2015. godine kao dana veštačenja pa do konačne isplate, a u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok se za eventualni višak imovinskopravnog zahteva oštećeni upućuje na parnicu. Okrivljeni je obavezan da plati oštećenom na ime nužnih izdataka za angažovanje punomoćnika ukupan iznos od 78.000,00 dinara, te da plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju na ime troškova krivičnog postupka ukupan iznos od 26.979,00 dinara, kao i da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Vranju 1Kž1 294/18 od 19.10.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Manasijevića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.528/15 od 05.03.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Manasijević, zbog povreda zakona iz člana 68, člana 447. stav 2, člana 438. stav 1. tačka 1) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te ukine presude Osnovnog suda u Vranju K.br.528/15 od 05.03.2018. godine i Višeg suda u Vranju 1Kž1 294/18 od 19.10.2018. godine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog AA je u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog za podnošenje zahteva naveo da je sud pogrešno primenio zakon, jer u konkretnom slučaju inkriminisane radnje okrivljenog mogu biti pravno kvalifikovane samo kao krivično delo sitna krađa iz člana 210. stav 1. KZ, a ne kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da je namera okrivljenog bila usmerena na pribavljanje male imovinske koristi, a ne veće kako to pogrešno utvrđuje sud, jer okrivljeni nije oduzimao sav novac ostavljen na ikonama na ime dobrovoljnog priloga, niti ostale vredne pokretne stvari koje su se nalazile u crkvi.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba člana 68. i člana 447. stav 2. ZKP, isticanjem da drugostepeni sud nije pozvao branioca okrivljenog na sednicu veća, iako je isti to zahtevao u izjavljenoj žalbi, čime je povredio i pravo okrivljenog na odbranu. Osim toga, ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu toga ko je stvarni vlasnik oduzetog novca, kao i u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela. Takođe se kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi i datim razlozima, te da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni i to posebno vezano za nameru okrivljenog da sebi pribavi veću protivpravnu imovinsku korist.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 68. i 447. stav 2. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je sud postupio protivno odredbi člana 237. ZKP, jer nije doneo posebno rešenje o izdvajanju iz spisa predmeta zapisnika o saslušanju okrivljenog pred policijom, iako je to branilac zahtevao na glavnom pretresu, a koji navodi branioca okrivljenog, imajući u vidu da se shodno odredbi člana 237. ZKP izdvajaju dokazi koji ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku i na kojima se ne može zasnovati sudska odluka, bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, niti obrazlaže u čemu se sastoji nezakonitost zapisnika o saslušanju okrivljenog pred policijom čije je izdvajanje iz spisa predmeta zahtevao, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić