Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-5454/13 od 09.01.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Požegi i branioca okrivljenog R.M. i presudu Osnovnog suda u Požegi K-1233/2010 od 08.07.2013. godine, potvrdio.

Branilac okrivljenog R.M., advokat M.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud prihvati da odlučuje o ovom pitanju koje je od izuzetnog značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava (član 486. ZKP), a potom prvostepenu i drugostepenu presudu preinači i prema okrivljenima odbije optužbu ili presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog R.M., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP u odnosu na prvostepenu presudu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.M., je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i iz člana 439. tačka 2. ZKP, dok u ostalom delu zahtev nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog R.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer je okrivljeni oglašen krivim za delo za koje je, po pravilnoj pravnoj kvalifikaciji, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i da je pogrešna pravna kvalifikacija inkriminisanih radnji okrivljenog kao krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ koje kao krivično delo nije ni postojalo u vreme preduzimanja tih radnji, a zbog pogrešnog pravnog shvatanja prvostepenog i drugostepenog suda da su krivičnim delom iz člana 234. KZ konzumirane predmetne radnje okrivljenog izdavanja lažnih potvrda o zaposlenju i zaradi koje su iskorišćene za neosnovano dobijanje kredita kod banke, koje radnje se, po stavu branioca okrivljenog, mogu pravno kvalifikovati samo kao krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ ili kao krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti, pomaganjem, iz člana 209. stav 1. KZ, a za koja dela je nastupila apsolutna zastarelost gonjenja, pa su ispunjeni uslovi da se prema okrivljenom odbije optužba na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 58/04 .... 76/10).

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se, osim na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Na osnovu činjeničnog opisa dela koje je optužbom okrivljenom stavljeno na teret i činjeničnih utvrđenja u postupku, da je okrivljeni R.M. inkriminisane radnje - izdavanje potvrda u kojima je lažno prikazao da su određena lica zaposlena na neodređeno vreme u privrednom društvu D. D.O.O. A. i da ostvaruju zaradu, koje su ta lica upotrebila za neosnovano dobijanje kredita kod banke, preduzeo iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica - osnivača i direktora pomenutog privrednog društva i time, kao i uzimanjem od lica kojima su izdate potvrde dela sredstava realizovanih kredita, pribavio sebi i drugom (okr. P.J.) protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.190.351,92 dinara, te pomenutim licima primaocima kredita pribavio korist u označenim iznosima odobrenih kredita, odnosno naneo štetu u označenim iznosima dela sredstava kredita koje je od njih preuzeo sa okrivljenim P.J., prvostepeni sud je pravilno zaključio da su ovim radnjama okrivljenog ostvarena zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ, koju pravnu kvalifikaciju je prihvatio i drugostepeni sud. S`toga se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se radi o krivičnom delu falsifikovanje isprave iz člana 355. KZ, zbog okolnosti da su pojedina obeležja tog dela (sačinjavanje neistinite isprave u nameri da se ista upotrebi kao prava) sadržana u radnji krivičnog dela iz člana 234. KZ, kao i da navedene radnje okrivljenog predstavljaju pomaganje u krivičnom delu iz člana 209. KZ. Bez značaja je i ukazivanje u zahtevu branioca na okolnost da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ nije postojalo u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji okrivljenog, jer bi tim radnjama, u vreme preduzimanja istih, bila ostvarena obeležja strožeg krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ, kako je delo okrivljenog prvobitno i kvalifikovano u optužnici, a kvalifikacijom po članu 234. stav 2. KZ, primenjen je novi Zakon (odredba člana 21. u vezi sa članom 45. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika - „Službeni glasnik RS“, br. 121/12, koja je stupila na snagu 15.04.2013. godine), koji zakon je po zaprećenoj kazni za to krivično delo blaži za okrivljenog.

Branilac okrivljenog R.M. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona - odredbe člana 441. stav 3. ZKP u odnosu na odluku o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu, koja povreda je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca. Odredbom člana 441. stav 3. ZKP propisano je da se, između ostalog, odluka o imovinskopravnom zahtevu može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe, a shodno odredbi člana 484. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se opredeliti zakonska odredba koju ima u vidu povreda iz člana 441. stav 3. ZKP, a koja je učinjena osporenom odlukom o imovinskopravnom zahtevu. Međutim, u zahtevu branioca okrivljenog R.M. ne navodi se koja tačno odredba krivičnog postupka je povređena odlukom o imovinskopravnom zahtevu, pa zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 484. ZKP-a, u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac, s.r.                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.