Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž 797/14 od 04.02.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.K. i presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 14/2014 od 15.04.2014. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.K., advokat N.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 16. ZKP, člana 349. ZKP i zbog povrede zakona iz člana 485. stav 3. ZKP u vezi člana 451. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, odnosno na ponovno odlučivanje apelacionom sudu, kao drugostepenom, odnosno da iste preinači, bez stavljanja konkretnog predloga sudu u pogledu preinačenja pravnosnažnih presuda.

Vrhovni kasacioni sud je nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K., advokata N.M. dostavio Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K., advokata N.M., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Okrivljeni preko svog branioca kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbi člana 16. ZKP, člana 349. ZKP i člana 451. ZKP u vezi sa kojima navodi da prvostepeni sud nije omogućio okrivljenom i njegovom braniocu da se u svojstvu ovlašćenih procesnih subjekata izjasne o predmetnoj krivično-pravnoj stvari, što je dovelo do povrede prava okrivljenog na odbranu, a što je učinio i drugostepeni sud na taj način što se u svojoj odluci nije upuštao u ocenu dela iznetih žalbenih navoda. Dalje je naveo da je sud, pogrešnom ocenom izvedenih dokaza, a posebno imajući u vidu da ne postoji ugovor o skladištenju između preduzeća u kome okrivljeni ima svojstvo odgovornog lica i predmetnog poljoprivrednog gazdinstva, kao ni skladišnica izveo pogrešan zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju, navodeći da se u konkretnom slučaju radi o kupoprodajnom odnosu između preduzeća u kome okrivljeni ima svojstvo odgovornog lica i poljoprivrednog gazdinstva čiji je vlasnik M.L.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz iznetih navoda proizlazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede iz člana 16. ZKP, člana 349. ZKP i člana 451. ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.K. u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, odredbom člana 485. stav 3. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. tač. 2) i 3) ovog člana može podneti u roku od tri meseca od dana kada je licu (član 483. stav 1) dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP) ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako okrivljeni preko svog branioca uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti u delu u kome se pravnosnažne presude pobijaju iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.