Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da u radnjama okrivljenog N.G. nema elemenata nasilničkog ponašanja i da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu iz člana 344. KZ, već o krivičnom delu iz člana 122. KZ, s obzirom da je umišljaj okrivljenog bio usmeren ka nanošenju lakih telesnih povreda oštećenima, a ne na krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iznetim navodima zahteva branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, iako to u zahtevu konkretno ne opredeljuje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u zahtevu ukazuje da je pobijanim presudama povređen zakona na štetu okrivljenog u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti (član 439. tač. 1. i 2. ZKP).

Ovim pitanjem, na koje je odbrana ukazivala i tokom postupka prvostepeni sud se detaljno bavio i, u obrazloženju presude, na 11. strani dao detaljne razloge za zaključak da se u radnjama okrivljenog N.G., kao i Z.R., stiču sva bitna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a ne krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Osim toga, odbrana okrivljenog je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude ukazivala na povredu zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u pobijanoj presudi na stranama 4. i 5, uz prihvatanje razloga prvostepenog suda, dao i svoje razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, odnosno da je prvostepenom presudom prekoračena optužba jer je prvostepeni sud u obrazloženju presude naveo da je okrivljeni krivično delo izvršio drskim i bezobzirnim ponašanjem, iako mu to optužnim aktom nije stavljeno na teret.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje da je prvostepenom presudom prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Ovo iz razloga, jer je okrivljeni N.G. izrekom prvostepene presude oglašen krivim upravo za one radnje koje su mu i optužnim aktom stavljene na teret, a navođenje u obrazloženju da je okrivljeni krivično delo izvršio na drzak i bezobziran način ne predstavlja prekoračenje optužbe, jer je sud time samo pojasnio i detaljnije opisao način izvršenja dela, pravilno zaključujući da nasilni ulazak u kuću predstavlja drsko i bezobzirno ponašanje.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ocenivši, iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.G. neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                  Dragiša Đorđević,s.r.