U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Pauna Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Boru Spk-1/23 od 30.01.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2 SPK 3/2024 od 26.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 09.04.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Pauna Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Boru Spk-1/23 od 30.01.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2 SPK 3/2024 od 26.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Boru Spk-1/23 od 30.01.2024. godine odbijen je predlog branioca okrivljenog – advokata Pauna Jovanovića od 29.01.2024. godine za donošenje rešenja u smislu člana 278. stav 1. ZKP.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2 SPK 3/2024 od 26.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Boru Spk-1/23 od 30.01.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Paun Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 3) ZKP. Navedene povrede obrazlaže navodima da je sud dopisom Spk 1/23 od 08.12.2023. godine doveo okrivljenog u nepovoljniji položaj u pogledu načina izvršenja kazne kućnog zatvora u odnosu na pravni položaj koji je određen presudom Osnovnog suda u Boru Spk 1/2023 od 06.03.2023. godine, odnosno da se u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u vezi načina izvršenja kućnog zatvora (kada pravnosnažnom presudom nije bilo određeno da li će se izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, sa ili bez primene elektronskog nadzora) sankcioniše na teži način izvršenje ove krivične sankcije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je presudom povređena odredba člana 453. ovog Zakonika, dok je odredbom člana 453. ZKP propisano da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Odredbom člana 439. tačka 3) ZKP propisano je da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li je odlukom o krivičnoj sankciji ili oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Boru SPK. 1/2023 od 06.03.2023. godine prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Spk. 1/22 od 19.01.2023. godine, zaključen između zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Boru i okrivljenog AA sa braniocem advokatom Paunom Jovanovićem, a po optužnom predlogu OJT u Boru Spk. 1/22 od 19.01.2023. godine i okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivčinog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom, odlučeno je o troškovima krivčinog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Dopisom Osnovnog suda u Boru Spk. 1/23 od 08.12.2023. godine, sudija za prethodni postupak se izjasnio Ministarstvu pravde – Upravi za izvršenje krivčinih sankcija, u vezi izvršenja kazne kućnog zatvora okrivljenog AA, po presudi Osnovnog suda u Boru Spk. 1/23 od 06.03.2023. godine, da se navedena kazna kućnog zatvora ima izvršiti prema okrivljenom sa primenom elektronskog nadzora, u smislu člana 20. Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.

Podneskom od 29.01.2024. godine branilac okrivljenog je podneo predlog za donošenje rešenja, u smislu člana 278. stav 1. ZKP. Postupajući po navedenom podnesku, Osnovni sud u Boru doneo je rešenje Spk. 1/23 od 30.01.2024. godine, koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2 SPK 3/2024 od 26.02.2024. godine, a koja rešenja se ovim zahtevom za zaštitu zakonitosti i pobijaju.

Po stavu Vrhovnog suda, imajući u vidu da se zahtevom za zaštitu zakonitosti ne pobija pravnosnažna presuda, niti postupak koji je prethodio njenom donošenju, to u datoj krivično-procesnoj situaciji sudovi u pobijanim odlukama nisu mogli učiniti povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 1) ZKP, a kako to branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ističe. Naime, povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP može se jedino učiniti presudom, a ne rešenjem. Takođe, odluka o krivičnoj sankciji može biti povređena u ovom slučaju samo odlukom kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela, a kojom presudom je i odlučeno o krivčnoj sankciji, a ne pobijanim rešenjima, kojima je samo odbijen predlog branioca u smislu člana 278. stav 1. ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 278. stav 1. i člana 424. stav 2. ZKP, člana 17. stav 2, člana 20. stav 1, člana 22. stav 1. u vezi člana 32. Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, a koje povrede zakona, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, iz kojih razloga iste nisu bile predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Takođe, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog polemiše i sa postupkom koji je prethodio donošenju pobijanih rešenja, odnosno sa presudom kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela (Osnovni sud u Boru SPK. 1/2023 od 06.03.2023. godine), a što takođe ne predstavlja dozvoljen razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca. Naime, postupak koji je prethodio donošenju pobijanih rešenja, odnosno odluka o priznanju krivičnog dela kojim je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela nije predmet postupka pred Vrhovnim sudom imajući u vidu da protiv te odluke nije ni korišćen vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić