U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Lidije Trajković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K br. 278/23 od 02.04.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 393/2024 od 10.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08.04.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Lidije Trajković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K br. 278/23 od 02.04.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 393/2024 od 10.01.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu K br. 278/23 od 02.04.2024. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora i koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 393/2024 od 10.01.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene i presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K br. 278/23 od 02.04.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene AA - advokat Lidija Trajković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači u „oslobađajuće“ i odluči o svim troškovima tako što će okrivljenoj, pored troškova preciziranih u troškovniku predatom prvostepenom sudu 02.04.2024. godine, dosuditi i troškove na ime sastava žalbe od 16.05.2024. godine u iznosu od 90.000,00 dinara i troškove zahteva u iznosu od 90.000,00 dinara, sve ukupno u iznosu od 2.625.500,00 dinara, na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene, iako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava dva CD nosača na kojima se na jednom nalazi video zapis, a na drugom fotografije. U vezi sa iznetim, branilac navodi da navedeni CD nosači nisu obezbeđeni od strane policije, nisu priloženi uz krivičnu prijavu tužilaštvu, da na zahtev odbrane tužilac do podnošenja optužnog predloga iste nije obezbedio i predao ih braniocu, da nije jasno na koji način i šta je sve nazakonito pribavljeno ili montirano, a da je oštećeni suprotno Zakonu o privatnom obezbeđenju i Pravilniku o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava, a posebno bez obavezno zaključenog pisanog ugovora od strane nelicenciranog fizičkog lica i bez poštovanja kompletne zakonske i podzakonske procedure i obaveze, montirao navedene kamere.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Prvostepeni sud je na glavnom pretresu, na saglasan predlog stranaka, izvršio uvid u dva CD snimka koji su dostavljeni sudu uz optužni predlog, gde je precizno i konstatovano šta se na istima vidi, a što predstavlja uvid u isprave, shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP, koja predviđa kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom, za koju dokaznu radnju nije potrebno ispunjenje drugih uslova. Pri tome u konkretnom slučaju oštećeni sada pokojni BB je u cilju zaštite svojih interesa u prostorijama svog preduzeća postavio kamere koje je instalirao angažovanjem stručnog lica, dok je na ulaznim vratima i na još nekoliko mesta u objektu postavljen znak da je isti pod video nadzorom, a kojim navodima je potkrepio svoje usmene tvrdnje vezano za radnje izvršenja krivičnog dela okrivljene u predmetnom događaju.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog suda snimci koji se nalaze na CD nosačima, u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP kojom je bliže određen pojam isprave, mogu se smatrati ispravom i kao takvi se mogu koristiti odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog suda, video snimci i fotografije koji su dostavljeni od strane oštećenog, a što je shodno odredbi člana 139. stav 1. ZKP jedan od načina na koji se pribavlja isprava, predstavljaju sastavni deo iskaza oštećenog, koji je svojim iskazom datim pred OJT u Vranju na zapisniku Kt br. 562/18-1 od 05.04.2019. godine, a koji je shodno odredbi člana 406. stav 1. ZKP pročitan na glavnom pretresu, potvrdio autentičnost istih, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o nezakonitosti ovih dokaza, ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, Vrhovni sud ukazuje i da navodi zahteva da je u konkretnom slučaju oštećeni postupao suprotno odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju i Pravilniku o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava su bez uticaja na ocenu zakonitosti označnih dokaza, imajući u vidu da se radi o snimanju objekta koji je uveo držalac prostorija kao vid bezbednosne mere i zaštite svoje imovine od izvršilaca bilo kog krivičnog dela, pa činjenica da li je postojala procedura u skladu sa označenim Zakonom i Pravilnikom od strane držaoca ne utiče na zakonitost ovog dokaza u smislu Zakonika o krivičnom postupku, obzirom da je kamera bila postavljena u prostorijama oštećenog preduzeća na vidljivom mestu, kao i da je postojao natpis o video nadzoru.

Shodno iznetom neosnovani su navodi zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u preostalom delu zahteva označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 16, 84. i 419. ZKP. Pored iznetog, branilac okrivljene ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima kojima osporava autentičnost video snimka, odnosno fotografija koji se nalaze na CD nosačima.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP kao i povrede zakona iz člana 16, 84. i 419. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – advokata Lidije Trajković u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković