Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branioci okrivljenog Z.K., adv. D.L. i adv. V.L., podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude i odbije optužbu prema okrivljenom ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Z.K., adv. D.L. i adv. V.L., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti braniilaca okrivljenog Z.K., ističe se da je prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pravnosnažnih presuda učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kada je našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4. KZ. Pri tom sud nije primenio odredbu člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, jer je, po navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog za iste radnje produženog krivičnog dela okrivljeni već ranije bio osuđen i da se kao osnov za ocenu presuđene stvari uzima deo radnji okrivljenog za krivično delo koje nije kvalifikovano kao produženo krivično delo, sa kojim radnjama se vrši poređenje dela radnji za koje je okrivljeni osuđen ranije pravnosnažnom presudom, a koje takođe nisu kvalifikovane kao deo produženog krivičnog dela. Na ovaj način se pitanje pravne ocene krivičnog dela i primena blažeg zakona vezuje za činjenična pitanja radnji izvršenja krivičnog dela, pa se tako u podnetom zahtevu osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Nadalje, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, tj. da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtevom se osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog Z.K., adv. D.L. u završnoj reči na glavnom pretresu održanom pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji dana 09.07.2015. godine naveo da se u konkretnom slučaju radi o produženom krivičnom delu i pravnosnažno presuđenoj stvari, a da pri tom tokom krivičnog postupka nije tražio i predlagao da se izvrši uvid u presudu kojom je okrivljeni za isto krivično delo oglašen krivim. Predlog da se izvrši uvid u presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1723/10 od 31.01.2011. godine kojom je okrivljeni, po tvrdnji branioca za isto krivično delo već oglašen krivim, branilac je stavio tek nakon pravnosnažnosti presude. Budući da shodno odredbi člana 15. stav 2. ZKP, sud je u obavezi da izvodi dokaze na predlog stranaka, to u konkretnom slučaju, da bi se eventualno utvrdilo da li se radi o produženom krivičnom delu i presuđenoj stvari, sud nije bio dužan da po službenoj dužnosti pribavlja dokaze, koji nisu predlagani.

Dakle, u podnetom zahtevu samo su formalno označene povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branilaca okrivljenog Z.K., adv. D.L. i adv. V.L., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.