Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 100/24 od 07.02.2024. godine, usvajanjem žalbe Javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku K 293/23 od 14.11.2023. godine, samo u pogledu odluke o kazni zatvora, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog Marka Nikolića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godine i 1 mesec, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 07.07.2023. godine, pa do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Nikolića, advokat Ivan Tmušić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP i 441. stav 4. ZKP i bitnih povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povrede člana 447. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine u celini i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači u celini pobijane odluke, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili tako što će se protiv okrivljenog optužba odbiti, kao i da odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak, a da branilac bude obavešten o sednici veća, shodno članu 488. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi propustili da cene činjenice da su ranije pojedinačne osude, spajanjem kazni u presudi Višeg suda u Beogradu K 448/15 od 08.11.2017. godine izgubile samostalnost, tako da postoji samo jedna, jedinstvena osuda, pa ne postoji uslov za primenu odredbe člana 55a KZ.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Višeg suda u Beogradu K 448/15 od 08.11.2017. godine, kojom je okrivljeni Marko Nikolić oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine, uzeta kao utvrđena kazna zatvora po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Čačku K 20/14 od 03.09.2014. godine u trajanju od 3 godine, zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, pa je okrivljeni Marko Nikolić osuđen na jedistvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru.

Prema podacima iz kaznene evidencije od 18.10.2023. godine koji se nalaze u spisima predmeta, proizilazi da je po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu K 448/15 od 08.11.2017. godine okrivljenom Marku Nikoliću, nastupio prestanak zatvorske kazne dana 14.01.2019. godine.

Odredbom člana 55a KZ propisano je da će za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod sledećim uslovima: 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Pravnosnažnim presudama u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni Marko Nikolić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, koje učinjeno dana 07.07.2023. godine, a ranije je dva puta osuđen za krivična dela iz člana 246. stav 1. i člana 246a stav 1. KZ koja su učinjena sa umišljajem na kazne zatvora preko 1 godine (presudama Višeg suda u Čačku K 20/14 od 03.09.2014. godine i Višeg suda u Beogradu K 448/15 od 08.11.2017. godine), a od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja izrečene kazne zatvora po presudi Višeg suda u Beogradu K 448/15 od 08.11.2017. godine, dana 14.01.2019. godine, do izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim u ovom krivičnom postupku (07.07.2023. godine), nije proteklo 5 godina, pa su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi za primenu odredbe člana 55a KZ, koja se odnosi na odmeravanje kazne u slučaju višestrukog povrata.

Po stavu Vrhovnog suda, kada su dve kazne zatvora izrečene okrivljenom u dve pravnosnažne presude, okolnost da je u jednoj od tih pravnosnažnih presuda uzeta kao utvrđena kazna zatvora po drugoj pravnosnažnoj presudi i izrečena jedinstvena kazna zatvora, nije od uticaja u pogledu postojanja ranije dve pravnosnažne odluke o osuđivanosti okrivljenog, a time i mogućnosti za primenu odredbe člana 55a KZ. To znači da se lice, koje je dva puta pravnosnažno osuđeno, u slučaju da se prilikom izricanja jedinstvene kazne u kasnije donetoj presudi, kazna zatvora po ranijoj osudi uzme kao utvrđena, izricanjem te jedinstvene kazne, ne može smatrati jednom osuđenim, već se i dalje ima smatrati osuđenim dva puta.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Nikolića odbio kao neosnovan u delu u kome je podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 55a KZ.

Branilac okrivljenog Marka Nikolića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu člana 447. ZKP (okrivljeni i branilac nisu pozvani na sednicu veća drugostepenog suda), pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje – član 440. ZKP (u zahtevu se ukazuje da je u konkretnom slučaju sporna i visina protivpravno oduzete imovinske koristi zbog oprečnih izjava svedoka AA i BB, da uračunljivost okrivljenog u trenutku izvršenja krivičnog dela nije cenjena u skladu sa dopunskim nalazom veštaka neurophijatra dr Miloša Đurovića, s obzirom da je okrivljeni u trenutku hapšenja bio vidno smanjeno uračunljiv i da je dugogodišnji registrovani zavisnik od psihoaktivnih supstanci, a nalaz veštaka nije potpun u pogledu okolnosti da je okrivljeni pre izvršenja krivičnog dela konzumirao određenu količinu votke i vinjaka, tri tablete Rivotrila i četiri džointa), bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP (drugostepeni sud nije cenio dve sporne presude i nije dao razloge zašto iste ne smatra relevatnim za meritornu odluku) i povredu zakona iz člana 441. stav 1. tačka 1) ZKP (sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja). Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu odredbu člana 485. stav 4. ZKP, sve navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog Marka Nikolića u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Marka Nikolić, kao razlog podnošenja ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, međutim, u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić