Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Dragan Volarević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret, kao i da shodno članu 488. Zakonika o krivičnom postupku izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja povreda se po navodima branioca ogleda u činjenici da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, iako je izmenjen krivični zakonik i 01.03.2018. godine na snagu je stupila odredba člana 227. Krivičnog zakonika, koja odredba je blaža i povoljnija za okrivljenog, iz kog razloga je u konkretnoj situaciji trebalo primeniti nov zakon.

Vrhovni sud ovakve navode ocenjuje kao neosnovane.

Naime, nižestepeni sudovi su pobijanim presudama okrivljenog AA oglasili krivim za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje je i tužilac optužnim aktom okrivljenom stavio na teret.

Odredbom člana 5. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a prema odredbi stava 2. istog člana, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Radnja izvršenja krivičnog dela koja se okrivljenom stavlja na teret preduzeta je 30.06.2016. godine, kada je na snazi bio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, br. 121/12) kojim je u članu 234. stav 1. Krivičnog zakonika propisano da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica čini ono odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, dok je u stavu 3. propisan kvalifikovani oblik, ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina.

Zakonom o izmenama dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 94/16) koji se primenjuje od 01.03.2018. godine, propisano je u stavu 1. da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, dok je u stavu 3. propisano, da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina.

S obzirom da je za krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ kao i za krivično delo iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ predviđena kazna zatvora od 2 do 10 godina, a imajući u vidu da je vreme izvršenja krivičnog dela 30.06.2016. godine, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom zakona okrivljenog oglasili krivim zbog krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno pravilno su primenili zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, obzirom da kasnije izmene zakona nisu blaže za učinioca u skladu sa članom 5. KZ, pa je Vrhovni sud suprotne navode branioca kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenio kao neosnovane.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je sud odluku doneo isključivo na osnovu pismene dokumentacije u spisima predmeta i na osnovu iskaza svedoka, bez izvođenja drugih dokaza predloženih od strane odbrane a radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, pri čemu je sud pogrešno cenio iskaz svedoka BB, jer se iz iskaza svedoka jasno utvrđuje da je isti bio prisutan prilikom primopredaje kuće i očigledno je znao za predmetni pravni posao, kao i da je pogrešno cenio odbranu okrivljenog u pogledu neisplaćene kupoprodajne cene, a kojim svim navodima branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Dalje, branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim prilikom obrazlaganja označene povrede branilac navodi da su nižestepeni sudovi povredili odredbu člana 388. stav 1. ZKP na taj način što iako je promenjen sastav veća, glavni pretres nije započeo iznova niti su se stranke izjašnjavale o daljem toku postupka u smislu navedenog člana čime je učinjena povreda postupka.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac ne konkretizuje u čemu se ogleda povreda zakona prilikom odluke o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela već ukazuje da je odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela nejasna jer je neutvrđeno ko je oštećeno lice i nejasna je odluka suda da je okrivljeni dužan da iznos naveden u izreci uplati u budžet Republike Srbije, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i da povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koji predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da sud nije imao u vidu prilikom odlučivanja o visini izrečene kazne protek vremena od izvršenja ovog krivičnog dela, starosnu dob okrivljenog i zdravstveno stanje, kao lične i porodične prilike okrivljenog usled kojih je svrha kažnjavanja mogla biti postignuta i kaznom zatvora u kućnim uslovima sa ili bez elektronskog nadzora, na koji način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi, da u istoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su protivrečni na koji način ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 388. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da radnje okrivljenog nemaju bitna obeležja krivičnog dela, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali kako ne navodi, odnosno ne oblazlaže u čemu se navedena povreda sastoji, to u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Shodno napred iznetom Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković