O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K 338/14 od 24.12.2014. godine, u delu izreke pod I, okr. D.J. oglašen je krivim zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku kazna će biti zamenjena u kaznu zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom u delu izreke pod II, okr. P.S., na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, oslobođen je od optužbe za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. KZ.

Viši sud u Vranju presudom Kž 91/15 od 10.03.2015. godin odbio je kao neosnovanu žalbu okr. D.J. i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.J. adv. M.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač.1) i 3) ZKP u vezi člana 170. stav 4. KZ i člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 61. stav 2. i člana 67. ZKP, kao i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Naime, prema stanju u spisima predmeta, predmetni krivični postupak vođen je po tužbi privatnog tužioca – okr. P.S. prema okr. – privatnom tužiocu D.J. zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i protivtužbi privatnog tužioca okr. D.J. protiv okr. privatog tužioca P.S. zbog krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. KZ. Prvostepena presuda doneta je na glavnom pretresu koji je održan dana 24.12.2014. godine, a na taj glavni pretres nije pristupio privatni tužilac okr. P.S., već samo privatni tužilac okr. D.J.

U takvoj procesnoj situaciji prvostepeni sud nije mogao da donese osuđujuću presudu u odnosu na okr. D.J., već je trebalo da, shodno odredbi člana 61. stav 2. ZKP prema ovom okrivljenom obustavi postupak. Kako prvostepeni sud to nije učinio, to je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, jer je presuda doneta u odsustvu privatnog tužioca koji nije došao na glavni pretres iako je bio uredno pozvan. Kako drugostepeni sud navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka nije otklonio već je potvrdio prvostepenu presudu, to je ista povreda učinjena i drugostepenom presudom.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, otklanjajući učinjenu povredu zakona preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Vranju K 338/14 od 24.12.2014. godine i Višeg suda u Vranju Kž 91/15 od 10.03.2015. godine i na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP, prema okr. D.J. odbio optužbu za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.