Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku 1K br. 657/12 od 11.01.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1570/13 od 25.03.2014. godine, branilac okrivljenog I.M., adv. mr D.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) i to odredbe člana 16. stav 4, člana 438. stav 2. tačke 2) i 3), člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP-a i člana 14. stav 2. KZ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine i prevostepenu i drugostepenu presudu i odredi da se vodi novi postupak pred potpuno novim većem ili pak da preinači drugostepenu odluku tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.M., pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. stav 4. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 45/13), propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog njegovog podnošenja (član 485. stav 1. ZKP-a), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačke 2. i 3. ovog Zakonika) mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP- a), okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog I.M., je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označio povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, s`tim što nije opredelio u čemu se ova povreda sastoji. Suštinski u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, navodi se da je prvostepeni sud pogrešno ocenio kako odbranu okrivljenog I.M. tako i iskaze određenih svedoka, očevidaca kritičnog događaja, nalazeći da su nejasni razlozi kojima su se rukovodili kako prvostepeni tako i drugostepeni sud da u ponovnom postupku, nakon identično sprovedenog postupka, donese potpuno suprotnu odluku od prethodne oslobađajuće presude. Posebno se ističe da je nejasno zašto i prvostepeni i drugostepeni sud nisu u dovoljnoj meri cenili nalaz i mišljenje sudskog veštaka P.M. iz kojeg jasno proizilazi po stavu odbrane da se u konkretnom slučaju nije radilo o teškoj telesnoj povredi već o lakoj telesnoj povredi zbog čega je došlo i do pogrešne pravne kvalifikacije dela koja je okrivljenom stavljena na teret, te iznosi i tvrdnje da su oštećenog kritičnom prilikom napala i nanela mu teške telesne povrede treća nepoznata lica. Iznetim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što sve ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. stav 1. tačka 1. ZKP-a), a suštinski se ne ukazuje na dozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navode se i povrede člana 16. stav 4. i člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP-a i člana 14. stav 2. KZ.

Kako je pravo okrivljenog da preko svog branioca podnese zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom, ograničeno u pogledu razloga za podnošenje zahteva, samo na povrede koje su taksativno nabrojane u stavu 4. člana 485. ZKP-a, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da istaknute povrede člana 16. stav 4. i člana 438. stav 2. tačke 2. i 3. ZKP-a i člana 14. stav 2. KZ ne predstavljaju Zakonikom (član 485. stav 4. ZKP-a) dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, pa je i u tom delu zahtev na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.