Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Subotici 6Kž1 br.145/18 od 28.01.2019. godine, godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Subotici i branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Subotici 2K br.405/2018 od 05.10.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Slavko Petrić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude u delu koji se odnosi na tačku jedan izreke, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 1. KZ, te da u odnosu na tačku dva izreke ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti i pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko kršeći propise, ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, dakle da je reč o krivičnom delu sa blanketnom normom, te da u izreci pravnosnažne presude, u opisu predmetnog dela, nedostaje propis koji upotpunjuje blanketnu normu ovog krivičnog dela, pa krivično delo, onako kako je opisano u pobijanim presudama nije krivično delo, jer mu nedostaje jedan bitan element – Zakon o dobrobiti životinja, suprotno kom je okrivljeni preduzimao radnje koje su mu stavljene na teret.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Naime, bitno obeležje krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 1. KZ jeste da je radnja izvršenja dela izvršena kršenjem propisa, a što je i utvrđeno izrekom prvostepene presude, obzirom da je u izreci navedeno da je okrivljeni AA dana 24.06.2018. godine u Subotici, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, kršeći propise, mučio životinju, pustivši tokom šetnje svog spasa rase „...“ na psa lutalicu mešanca žute boje, te za vreme borbe ovih pasa i sam šutirao psa mešanca, koji je u toj borbi zadobio povrede od ujedanja njegovog psa, koje su se morale sanirati kod veterinara.

To što u konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude nije naveden naziv blanketnog vankrivičnog propisa čijim je kršenjem izvršeno krivično delo u pitanju, ne znači da delo iz izreke pravnosnažne presude ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim, odnosno da ovo delo nije krivično delo, obzirom da je izrekom presude utvrđeno da je krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 1. KZ izvršeno kršenjem propisa i da je opisan način na koji je ovo delo učinjeno.

Kako po oceni ovoga suda izreka pravnosnažne presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela iz člana 269. stav 1. KZ, jer pored krivice sadrži opis izvršenja konkretnog krivičnog dela – mučenje životinje, kao i da je takva radnja protivpravna, jer je izvršena kršenjem propisa, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pored toga, činjenica da u izreci pravnosnažne presude nedostaje konkretna blanketna norma, čini izreku presude nerazumljivom, pa bi se u tom slučaju moglo raditi o povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, zbog koje okrivljenom preko branioca nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

U odnosu na krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da iz izreke prvostepene presude u ovom delu proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim za radnje koje u suštini predstavljaju krivično delo uvrede, a koje okrivljenom nije stavljeno na teret optužnim aktom, obzirom da poruka koju je okrivljeni poslao oštećenoj: „dovedi keriće tvoje da se igraju sa mojima pa ću te poslužiti onim što ostane kad moj pas završi“, jest uvredljiva, ali nije preteća, niti se njome stavlja u izgled napad na život i telo oštećene BB.

Iz ovih navoda proizilazi da branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim, obrazlažući nadalje ovu povredu zakona, u zahtevu se ističe da za ove radnje okrivljenog, koje predstavljaju krivično delo uvrede (a ne ugrožavanje sigurnosti) u konkretnoj situaciji nije postojala optužba ovlašćenog tužioca, jer se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, te se izloženim navodima zahteva, dakle, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da izreka prvostepene presude u ovom delu sadrži sve bitne elemente krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Ovo stoga što je u izreci navedeno, pored ostalog, da je dana 24.06.2018. godine okrivljeni AA sa svog fejsbuk profila oštećenoj BB, poslao i poruku „Kako ćeš da platiš ološu jedan, nisi ni svesna ...“, a na koji način je, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, ugrozio sigurnost oštećene pretnjom da će napasti na njen život, odnosno telo.

Pored toga, identični navodi bili su predmet žalbe, o kojima se Viši sud u Subotici, kao drugostepeni, na strani 3 stav 5, 6 i 7 i strani 4 stav prvi svoje odluke izjasnio, nalazeći da navedena poruka upućena oštećenoj sadrži ozbiljnu pretnju, koja je objektivno ostvariva i podobna da kod oštećene izazove strah, te izneo jasne razloge zbog čega nalazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču svi elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Ove razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Kako je za preduzimanje krivičnog gonjenja za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ ovlašćeni tužilac javni tužilac, jer je u pitanju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a ne po privatnoj tužbi, to je zahtev u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP odbijen kao neosnovan.

U delu u kojem branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim , odnosno drugostepenim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, a kao nedozvoljen dokaz označava iskaz svedoka VV koji je dat na glavnom pretresu dana 05.10.2018. godine i izveštaj veterinara o preduzetoj terapiji od 25.06.2018. godine, koji su prema stavu branioca, pribavljeni suprotno članu 395. stav 4. tačka 1) ZKP, jer je reč o dokazima za koje su stranke i oštećena znali nakon određivanja glavnog pretresa (član 356. stav 1. ZKP), ali ga bez opravdanog razloga nisu predložili.

Kako izloženim navodima zahteva branilac samo formalno ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, a u suštini u ovom delu ukazuje na povredu zakona iz člana 395. stav 4. tačka 1) ZKP, koja povreda ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA– advokata Slavka Petrića odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić