Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 704/14 od 10.12.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i branilaca okrivljenih G.L., D.M., J.L. i M.D., a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici IVK br. 180/10 od 04.02.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 704/14 od 10.12.2014. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog J.L., adv. M.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog J.L. osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 367. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.L., adv. M.R., Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP-a), razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.L., adv. M.R., je neosnovan.

Branilac okrivljenog J.L. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva navodi opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, navodima da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati.

S`tim u vezi, u zahtevu se ističe da je sud presudu u odnosu na krivicu okrivljenog J.L. zasnovao na iskazu okrivljenog M.D., datu u svojstvu osumnjičenog pred ovlašćenim službenim licima u policijskoj stanici dana 21.12.2008. godine, pritom ne uzimajući u obzir činjenicu da je ovaj okrivljeni svoj iskaz kasnije izmenio na glavnom pretresu dana 18.04.2012. godine, kojom prilikom je posebno istakao da je prvobitni iskaz kojim tereti okrivljenog J.L. dao pod pritiskom i pretnjom policajaca koji su ga saslušavali a i po sugestiji svog tadašnjeg branioca advokata po službenoj dužnosti koji ga je savetovao da da takav iskaz.

Nadalje, u zahtevu branioca okrivljenog J.L. kao nedozvoljen dokaz označava se i zapisnik tržišne inspekcije od 21.12.2008. godine sa komisijskom procenom vrednosti robe uz obrazloženje da se isti ne može smatrati validnim dokazom, jer u postupku nije utvrđeno čija je roba, kolika je njena vrednost i da li navedena roba uopšte podleže carinjenju.

Nasuprot iznetim navodima Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnom presudom nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP-a, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Shodno citiranim zakonskim propisima, činjenice u krivičnom postupku se mogu dokazivati svim dokazima osim onima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbom člana 16. stav 1. ZKP-a.

U konkretnom slučaju iz spisa predmeta - zapisnika o saslušanju osumnjičenog M.D. u MUP-u PU Sremska Mitrovica Ku. br. 160/08 od 21.12.2008. godine, proizilazi da je okrivljeni tada osumnjičeni M.D. dana 21.12.2008. godine, pošto je prethodno poučen o svojim pravima, saslušan u službenim prostorijama PU Sremska Mitrovica u skladu sa odredbama člana 226. tada važećeg ZKP-a, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti advokata M.M. a nakon obavljenog poverljivog razgovora sa istim.

Odredbom člana 226. stav 9. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da ako osumnjičeni, u prisustvu advokata, pristane da da iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog. O saslušanju osumnjičenog, organ unutrašnjih poslova će obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Nadalje odredbom člana 89. stav 8. i člana 12. tada važećeg ZKP prilikom saslušanja prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana ....., odnosno zabranjeno je i kažnjivo svako nasilje, iznuđivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog.

Navodi podnosioca zahteva da je okrivljeni M.D. ovaj svoj iskaz u odnosu na krivicu okrivljenog J.L. dao pod pretnjom i pritiskom policajaca koji su ga saslušavali kao i po sugestiji svog tadašnjeg branioca adv. po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz spisa predmeta - zapisnika o glavnom predmetu 4K 180/10 od 03.07.2012. godine, proizilazi da je tadašnji branilac po službenoj dužnosti okrivljenog M.D., saslušan pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici, kojom prilikom se izjašnjavao na okolnosti provere odbrane okrivljenog M.D. i tom prilikom istakao da je isti u prethodnom postupku saslušan u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku o saslušanju osumnjičenog i istakao „da mu se tada osumnjičeni M.D. nije žalio da je od strane ovlašćenih radnika policije fizički maltretiran, nije bilo vidljivih tragova povreda po njemu, niti je govorio da su policijski službenici na njega vršili bilo kakav pritisak u smislu prinude ili insistiranja u pogledu davanja izjašnjenja - iskaza, a osim toga okrivljeni M.D. je zapisnik o saslušanju potpisao uz konstataciju da nema primedbi na rad policijskih službenika za vreme boravka u policijskoj upravi. Branilac je posebno istakao da je u zapisnik o saslušanju tada osumnjičenog M.D. uneto sve ono o čemu se isti izjasnio a zatim su zapisnik potpisali kako okrivljeni, tada osumnjičeni M.D., tako i njegov tadašnji branilac adv. M.M.“ S toga se neosnovano u zahtevu ukazuje na navedene povrede ZKP.

Takođe neosnovano branilac okrivljenog J.L. kao nedozvoljeni dokaz označava i zapisnik Ministarstva trgovine i usluga - Sektor tržišne inspekcije - Odsek Sremska Mitrovica od 21.12.2008. godine, uz obrazloženje da u toku postupka sud nije utvrdio čija je oduzeta roba, kolika je njena vrednost i da li ista podleže carinjenju.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sporni zapisnik Ministarstva trgovine i usluga - Sektor tržišne inspekcije - Odsek Sremska Mitrovica od 21.12.2008. godine sačinjen u zakonom propisanoj formi, od strane nadležnog državnog organa i tokom postupka ničim nije doveden u sumnju niti osporavan od strane kako okrivljenog tako i njegovog branioca, a okolnosti o tome o čijoj se robi radi, koje je vrednosti i da li ili ne podleže carinjenju su činjenične a ne pravne prirode.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenio navode zahteva branioca okrivljenog J.L. da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 490. i člana 491. stav 1. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.