Protiv navedenih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.R., advokat N.J., zbog povrede zakona i to člana 261. i 265. ZKP, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja preinači tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenog D.R., advokata N.J. od 28.12.2015. godine, izjavljenu protiv rešenja o troškovima Višeg suda u Beogradu K br. 382/14 od 17.12.2015. godine i okrivljenom D.R. dosuditi troškove krivičnog postupka preko iznosa od 690.000,00 dinara, još za iznos od 604.200,00 dinara ili ukupno 1.294.200,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara, kao i troškove za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana donošenja presude, ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati pvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom sudu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.R. u svom zahtevu navodi da je pobijanim rešenjima povređena odredba člana 261. i 265. stav 1. u vezi sa članom 261. stav 2. tačka 7. ZKP i član 13. i tarifni broj 4 Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata u Republici Srbiji na štetu okrivljenog D.R., jer je odlučeno da okrivljenom D.R. ne pripadaju troškovi:

-na ime preduzetih radnji branioca na ime sastava predloga za ukidanje pritvora 19.03.2014. godine i sastava žalbe na rešenje o pritvoru od 25.03.2014. godine,

-troškovi za sastav 5 neobrazloženih podnesaka – 14.02.2014, 28.02.2014, 27.03.2014, 03.04.2014. i 26.02.2015. godine,

-sastav podneska za zamenu pritvora od 11.04.2014. godine,

-troškovi na ime 8 poseta okrivljenom u pritvoru,

-20% na ime PDV,

-troškovi na ime sastava žalbe na prvostepeno rešenje o troškovima.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog D.R. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju rešenja je dao jasne i dovoljne razloge za odluku da okrivljenom ne pripada naknada troškova na ime preduzimanja navedenih radnji, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                 Zoran Tatalović, s.r.