Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 47/22 od 08.02.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Novom Sadu i branilaca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1687/2017 od 05.12.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Vučinić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukoliko nađe da se radi o osnovnom obliku krivičnog dela iz člana 138. stav 1. KZ odbije optužbu usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog AA - advokat Marko Pušica, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA su neosnovani.

Naime, branilac okrivljenog - advokat Vladimir Vučinić zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da je pravosnažna presuda zasnovana na iskazima svedoka BB, VV, GG i oštećenog DD, koji su se izjašnjavali o događaju iznoseći svoja saznanja koja se zasnivaju na nezakonitom dokazu - snimku koji je, kako je pravnosnažno utvrđeno, pribavljen krivičnim delom. Ovo, imajući u vidu da je svedok BB povodom istog događaja pravnosnažno osuđen da je kritičnom prilikom svojim mobilnim telefonom neovlašćeno tonski snimao okrivljenog AA. Samim tim iskazi ovih procesnih učesnika su kao „plodovi otrovnog drveta“ takođe nezakoniti, jer se radi o dokazima nastalim protivno članu 16. stav 1. ZKP, na kojima saglasno članu 84. stav 1. ZKP ne može biti zasnovana osuđujuća presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da snimak, kojim je svedok BB neovlašćeno tonski snimao okrivljenog AA, nije izveden kao dokaz u postupku protiv okrivljenog AA, pa samim tim ni presuda nije zasnovana na ovom dokazu. Nadalje, svedok BB je bio prisutan kada je okrivljeni izneo pretnje upućene oštećenom i njegovoj porodici, dok su svedoci VV i GG o kritičnom događaju saznali od svedoka BB koji im je sve ispričao, a oštećeni DD je saznao od svedoka VV koja je mu je prenela ono što je čula o kritičnom događaju od svedoka BB. Dakle, pomenuti svedoci i oštećeni u svojim iskazima ne pominju snimak koji je napravio svedok BB koji i nije izveden kao dokaz u postupku, već u svojim iskazima iznose svoja saznanja u vezi sa predmetom svedočenja odnosno kritičnim događajem, pa su samim tim suprotni navodi branioca okrivljenog, od strane Vrhovnog kasacinog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog - advokat Vladimir Vučinić u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP navodeći da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, usled čega je u pogledu krivičnog dela koja je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Prema navodima zahteva pretnja koja je opisana u izreci presude nije podobna da može dovesti do konkretne zabranjene posledice koja se sastoji u ugrožavanju sigurnosti više lica. Naime, izgovorena pretnja nije stvarna – realno moguća, nije konkretna – određena, već je izgovorena u afektu, nerealna, neodređena i posredna. Pored navedenog predmetna pretnja je bila isprovocirana od strane svedoka BB na šta ukazuje pravnosnažna presuda kojom je BB oglašen krivim za neovlašćeno prisluškivanje i snimanje upravo okrivljenog AA. Kako predmetna pretnja nije stvarna ili realno moguća, niti konkretna ili određena odnosno u dovoljnoj meri individualizovana ne može se raditi o težem obliku krivičnog dela, pa branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da eventualno može postojati samo osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje krivično delo je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Branilac okrivljenog – advokat Marko Pušica takođe u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, budući da pretnja mora biti stvarna, ozbiljna i konkretna, dakle kvalifikovana, a u konkretnom slučaju okrivljeni je izneo navode koji predstavljaju ono što misli da bi oštećenom trebalo učiniti, kao i kakve želje i porive ima u odnosu na oštećenog, ali nema jasne i nedvosmislene pretnje da će upravo okrivljeni napasti na život i telo oštećenog i njemu bliskih lica, a što je bitno obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Teži oblik krivičnog dela iz stava 2. člana 138. KZ, postoji u slučaju ako je ostvarena jedna od tri kvalifikatorne okolnosti i to da je delo iz stava 1. tog člana učinjeno prema više lica, ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili ako je delo izazvalo teške posledice. Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je „dana 18.10.2017.godine... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, pretnjama da će napasti na život i telo više lica oštećenog DD i njemu bliskih lica – članova njegove porodice, supruge ĐĐ i sina EE ugrozio sigurnost istih...govoreći da od profesora DD i njegove porodice neće ostati ni .., da će napasti porodicu DD i da će porodica stradati...na koji način je ugrozio sigurnost oštećenog... pri čemu je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, za koje krivično delo je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Ovo stoga što, suprotno navodima branilaca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka pravnosnažne presude sadrži opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja se u konkretnom slučaju sastoji u upotrebi ozbiljne, direktne i individualno određene pretnje da će se napasti na život i telo označenih oštećenih, čime je ugrožena sigurnost tih lica, pa su stoga suprotni navodi branilaca okrivljenog, advokata Vladimira Vučinića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i advokata Marka Pušice kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva branilaca okrivljenog osporava se ocena dokaza data od strane suda i utvrđeno činjenično stanje, dok se u zahtevu advokata Vladimira Vučinića ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to stoga Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Vladimira Vučinića i advokata Marka Pušice, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić