Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Steljić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ u vezi člana 30. i 33. KZ (eventualno da optužbu odbije usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja) ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Steljića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je, okrivljeni AA kome je optužnim predlogom od 31.10.2017. godine stavljeno na teret krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. KZ, nakon toga, od izmena krivičnog zakonodavstva dana 01.03.2018. godine do uređenja optužnog predloga KTO broj 71/18 od 07.09.2018. godine, bio optužen za krivično delo koje ne postoji, iz kog razloga je prvostepeni sud trebao da odbaci optužni predlog, jer niko ne može biti optužen za krivično delo koje ne postoji.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. KZ propisano je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 72/2009 koji se primenjuje od 03.09.2009. godine). Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 94/2016 od 24.11.2016. godine), koji stupio na snagu dana 01.03.2018. godine, član 208a KZ je brisan. Krivično delo prevara u osiguranju je definisano odredbom člana 223a tog Zakona, ali je opis tog krivičnog dela različit od opisa krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208a prethodnog KZ.

Iz spisa predmeta proizilazi, da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu Kt. br. 2808/13-14 od 31.10.2017. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ. Aktom Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu KTO broj 71/18 od 07.09.2018. godine, izvršena je izmena optužnog predloga i pravne kvalifikacije, te je okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ.

Shodno odredbi člana 409. ZKP, nadležni javni tužilac je ovlašćen da optužbu izmeni tokom glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju na činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnom aktu, pa se shodno iznetom, optužni akt u toku glavnog pretresa može izmeniti i okrivljenom staviti na teret i drugo krivično delo u odnosu na ono za koje je prvobitno bio optužen, što je ovlašćeni javni tužilac u konkretnom slučaju i učinio i izvršio prekvalifikaciju krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret prvobitnim aktom na krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ.

Odredbom člana 1. KZ propisano je da nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i da je vreme izvršenja krivičnog dela, koje se okrivljenom stavlja na teret označen datum 09.11.2012. godine, znači vreme kada je krivičnim zakonodavstvom bilo propisano krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a KZ, kao i činjenicu da je izmenom optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu od 07.09.2018. godine, okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje je pobijanim pravnosnažnim presudama i oglašen krivim, a koje krivično delo je, kako u vreme izvršenja dela i izmene optužnog akta, tako i u vreme presuđenja bilo propisano krivičnim zakonodavstvom, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da je nastupila apsolutna zastarelost vođenja krivičnog postupka, iz razloga što je AA bio prvo optužen optužnim aktom OJT u Mladenovcu Kt. br. 2808/13-14 od 31.10.2017. godine, da je kao saizvršilac počinio krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, a da je zbog promene Krivičnog zakonika krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. KZ važilo do 01.03.2018. godine, a od 01.03.2018. godine važi član 223a pod istim nazivom „prevara u osiguranju“. U članu 223a stav 1. propisano je da se za navedeno krivično delo učinilac može kazniti zatvorom od 3 meseca do 3 godine. Shodno iznetom, po stavu odbrane protekom 6 godina od dana izvršenja krivičnog dela, odnosno dana 09.11.2018. godine nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog na sopstvenoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela zasniva stav da je, u konkretnom slučaju, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog.

Naime, suprotno navodima zahteva, okrivljenom AA je izmenjenim aktom ovlašćenog tužioca stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ. Ova izmena je izvršena pre nego što bi za krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a, koje mu je prvobitno stavljeno na teret, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Imajući u vidu vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela iz člana 208. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno i oglašen krivim - 09.11.2012. godine i kaznu propisanu za isto – kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna, to bi apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog nastupila protekom dana 09.11.2022. godine, u smislu odredbi člana 103. stav 1. tačka 5) i člana 104. tačka 6) KZ, dakle, posle donošenja drugostepene presude Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 155/20 od 29.09.2020. godine, čijim donošenjem je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan.

Shodno iznetom, pravnosnažne presude koje se pobijaju podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer u trenutku donošenja drugostepene presude u postupku po žalbi (29.09.2020. godine) nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za krivično delo iz prevara iz člana 208. stav 1. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog navodi je okrivljeni AA oglašen krivim za pokušaj krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ iako je u toku postupka protiv okrivljenog dokazano da se radi o svršenom krivičnom delu.

Zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, dozvoljeno je okrivljenom preko branioca, međutim kada se ima u vidu da je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, a ne za svršeno krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ, to bi u ovom smislu ispitivanje pravnosnažne presude bilo na štetu okrivljenog. S obzirom na to da branilac nije ovlašćen da preduzima radnje (pa i da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti) na štetu okrivljenog u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, to Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije dalje razmatrao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                        Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić