Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 845/22 od 20.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Antonić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv prvostepene presude, dok iz obrazloženje proizilazi da zahtev podnosi protiv prvostepene i drugostepene presude, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači u celini pobijanu prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom (sada Vrhovnom) javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da okrivljeni nije mogao biti osuđen za krivično delo, koje u vreme izvršenja nije bilo propisano Krivičnim zakonikom, navodeći da su u konkretnom slučaju inkriminisane radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim preduzete 2010. godine, po Krivičnom zakonu koji je važio do 01.03.2018. godine, a od tada se primenjuje sa drugom numeracijom kao krivično delo iz člana 227. KZ. Prema tome, u vreme izvršenja navedenog krivičnog dela, zloupotreba položaja odgovornog lica nije bila predviđena kao krivično delo propisano Krivičnim zakonikom, koji je važio u vreme donošenja pravnosnažnih presuda.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da u vreme izvršenja dela (dana 05.03.2010. i 18.03.2010.godine), nije postojalo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, a koje delo je u Krivični zakonik uneto izmenama koje se primenjuju počev od 15.04.2013.godine i važilo je do 01.03.2018.godine. U vreme izvršenja ovog dela je postojalo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ predviđeno u glavi trideset tri - krivična dela protiv službene dužnosti, a u vreme presuđenja i donošenja drugostepene odluke postojalo je krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. KZ predviđeno u glavi dvadeset dva - krivična dela protiv privrede, a koje je u Krivični zakonik uneto izmenama koje se primenjuju počev od 01.03.2018.godine, što je suprotno stavu branioca da nema pravnog kontinuiteta između navedenih krivičnih dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, imajući u vidu zakonski opis bića navedenih krivičnih dela, jer po oceni ovoga suda, između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 72/2009) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012, sa stupanjem na snagu 15.04.2013.godine) i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016.godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018.godine izmena u odnosu na ovo krivično delo) koji je važio u vreme donošenja prvostepene i drugostepene presude, kao i njihovih kvalifikovanih oblika, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, pri čemu je sud u konkretnom slučaju radnje okrivljenog AA pravilno pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012, sa stupanjem na snagu 15.04.2013.godine), s obzirom da je isti najblaži za okrivljenog, imajući u vidu visinu zaprećene kazne.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kti Ko 66/19 od 09.02.2021.godine, precizirana dana 26.11.2021.godine, kao i dana 09.08.2022.godine, stavljeno na teret da je dana 05.03.2010. i 18.03.2010. godine, izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u produženom trajanju u vezi člana 61. KZ.

U vreme izvršenja krivičnog dela postojalo je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, koje je u stavu 4. izričito predviđalo krivičnu odgovornost odgovornog lica. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012.godine, objavljenim u „Službenom glasniku RS“ broj 121/2012 sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013.godine, krivično delo zloupotreba službenog položaja je „podeljeno“ u dva krivična dela. Pri tome, deoba je izvršena prema svojstvu učinioca i ovlašćenjima koja mu pripadaju i to na krivično delo zloupotreba službenog položaja kažnjivo po članu 359. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica kažnjivo po članu 234. KZ.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči „ili odgovorno“, te od navedenih izmena, izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno, odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama izdvojene su u posebno krivično delo - krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, čiji je zaštitni objekt privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, pri čemu je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama u Krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, koje zadržava jasan pravni kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice. Uvođenje krivičnog dela iz člana 234. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između odgovornog i službenog lica, jer je krivično delo iz člana 359. KZ u potpunosti izjednačavalo službeno i odgovorno lice, iako su imali različita ovlašćenja, u različitim oblastima.

Sledstveno napred navedenom, po oceni ovoga suda, između odredbe člana 359. KZ koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela i odredbe člana 234. KZ koja je stupila na snagu 15.04.2013.godine, a koja je u konkretnom slučaju po nalaženju Vrhovnog suda pravilno primenjena, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, s obzirom da krivično delo iz člana 234. KZ i pored navedenih razlika u svom zakonskom opisu, ima ista obeležja kao i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i to pre svega radnju izvršenja.

Pored toga, u konkretnom slučaju je zadržan i jasan pravni kontinuitet inkriminacije krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ sa inkriminacijom krivičnog dela pod identičnim zakonskim nazivom i sa istim bitnim elementima i propisanom kaznom iz člana 227. KZ, a koje delo je u Krivični zakonik uneto izmenama koje se primenjuju počev od 01.03.2018.godine, s obzirom da se navedenim izmenama inkriminiše isto ponašanje kao i pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika, a dodavanje u zakonski opis krivičnog dela iz člana 227. stav 1. KZ zakonske formulacije „... ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, a koja nije bila sadržana u članu 234. stav 1. ranije važećeg KZ, po nalaženju Vrhovnog suda, nema bitnog značaja za ocenu postojanja predmetnog krivičnog dela na dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, jer predmetno krivično delo (i njegovi kvalifikatorni oblici) i za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim i dalje postoji kako u svome nazivu, tako i u svim svojim bitnim obeležjima.

Pri ovome, kako je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012.godine, sa stupanjem na snagu 15.04.2013.godine) predviđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine do 10 godina, dok je za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 72/2009) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela bila predviđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine do 12 godina, to je očigledno da su za okrivljenog blaže izmene i dopune Krivičnog zakonika od 24.12.2012.godine, objavljene u „Službenom glasniku RS“ broj 121/2012 sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013.godine. Vrhovni sud je imao u vidu da, iako je i za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda predviđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine do 10 godina kao i za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, navedena zakonska norma ni na koji način nije blaža za okrivljenog, niti u pogledu kruga lica koja mogu biti izvršioci ovog krivičnog dela, niti u pogledu propisanih radnji izvršenja, kao ni u pogledu visine zaprećene kazne, već zakonska formulacija navedene norme, prema oceni Vrhovnog suda, stavlja samo jednu više obavezu sudu da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016.godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u pogledu primene blažeg zakona u smislu člana 5. KZ, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, tako što je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni iskoristio položaj odgovornog lica tako što je prilikom zaključenja ugovora, prikrio zakonskom zastupniku oštećene da u ugovorenom roku neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze iz zaključenih ugovora, pri čemu je nesporno da u vreme zaključenja tih ugovora privredno društvo okrivljenog nije bilo u blokadi poslovnog računa, iz čega branilac izvodi zaključak da na strani okrivljenog nema umišljaja za izvršenje krivičnog dela. Branilac dalje izvodi sopstvene zaključke da okrivljeni svoju obavezu nije izvršio iz objektivnih razloga, te da nije imao nameru da prevari oštećenu, kao i da se radi o poslovnim rizicima koji prate privredno poslovanje.

Osim toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, da se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te navedenu povredu obrazlaže činjenicama koje su navedene u ugovorima, te da u ugovorima nije navedena cena izražena u novcu, kao i da se na osnovu njih ne može utvrditi visina imovinskopravne koristi. Branilac dalje osporava i menicu, te ističe i izveštaj sa sajta Produktne baze o prometu robe.

Branilac okrivljenog, dalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodeći da su radnje koje je preduzeo okrivljeni, radnje iskorišćavanja službenog položaja, odnosno izvodi sopstveni zaključak o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela i da je za navedeno krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Međutim, na opisan način, iako u zahtevu formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja nije propisana članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva, pa se Vrhovni sud u razmatranje iste nije upuštao.

Osim toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, međutim, kako branilac u zahtevu ne navodi u čemu se konkretna povreda zakona sastoji, shodno članu 484. ZKP, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, pa se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje navedene povrede zakona.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Antonića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić