Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okr. D.V. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog Zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navode povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi stava 4. ZKP, ali u zahtevu ne opredeljuju konkretno ni jednu povredu zakona koja, shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP, može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

U obrazloženju zahteva branioci okrivljenog navode da ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu cenili najbitniju okolnost za postojanje ovog krivičnog dela i to da je reč o neznatnoj količini droge, da ta količina droge ukazuje da je droga namenjena za ličnu upotrebu a nikako za prodaju, što potvrđuju svi izvedeni dokazi tokom postupka, naročito saslušani svedoci, zatim da je osuđeni otkrio lice od koga je predmetnu drogu nabavio, koju činjenicu sudovi nisu cenili, kao ni činjenicu da okrivljeni do kritičnog događaja nikad nije bio osuđivan niti se bavio kriminalnim radnjama, da je sud morao da uvaži činjenično stanje iz materijalnih dokaza i da uzme u obzir iskaz svedoka – policijskih službenika P.M. i N.R., da je navodno priznanje okrivljenog moralo da se proveri za događaj 17.02.2010. godine, jer izvedeni dokazi ukazuju suprotno, da se iskaz svedoka Z.Đ. nije mogao prihvatiti, zatim da je drugostepeni sud povredio zakon odbijajući žalbe okrivljenih i njegovih branilaca, da nađeni paketići ukazuju da je okrivljeni ... podelio da se ne bi predozirao, da ni jednim dokazom nije potvrđeno da je nađena droga držana radi prodaje ...

Iznetim navodima zahteva kojima branioci polemišu sa ocenom izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i iznose sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, iskaza saslušanih svedoka, branioci u suštini osporavaju činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okr. D.V. ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                            Zoran Tatalović, s.r.