Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 55/15 od 12.03.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, okrivljene M.Z. i njenog branioca, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 10/14 od 09.09.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljene M.Z., advokat Ž.B., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, kao i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku Višem sudu u Novom Sadu.

Vrhovni kasacioni sud je, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu na osnovu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene M.Z. u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu i time učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je Viši javni tužilac okrivljenoj stavio na teret da je dogovorila prodaju heroina na taj način što je primila SMS poruku od N.P. „da mu treba za 2.000,00“, dok je sud okrivljenu osudio da je dogovorila prodaju tako što je dobila poruku od okrivljenog P. „za 40.AK MIN. 2. crvene“, što znači da je okrivljenoj stavljeno na teret dogovaranje radi prodaje prijemom poruke jedne sadržine, a da ju je sud dosudio za prijem poruke druge sadržine.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je izmenjenim optužnim aktom okrivljenoj M.Z. između ostalog stavljeno na teret da je 11.09.2013. godine dogovorila prodaju i neovlašćeno prodala heroin neto težine 0,52 grama za iznos od 2.000,00 dinara okrivljenom N.P., tako što je okrivljeni N.P. prethodno sa svog mobilnog telefona poslao SMS poruku na mobilni telefon okrivljene M.Z. „da mu treba za 2.000,00“, dok je pobijanom prvostepenom presudom okrivljena M.Z. između ostalog oglašena krivom da je dana 11.09.2013. godine dogovorila prodaju i neovlašćeno prodala heroin neto težine 0,52 grama za iznos od 2.000,00 dinara okrivljenom N.P., tako što je okrivljeni N.P. prethodno sa svog mobilnog telefona poslao SMS poruku na telefon okrivljene M.Z. „za 40.AK. MIN. 2. crvene“. U vezi sa navedenim na strani 24 obrazloženja prvostepene presude je konstatovano da je sud iz Izveštaja specijalnih istražnih metoda - Odeljenja za elektronski nadzor MUP RS utvrdio da je sa broja mobilnog telefona okrivljenog P. poslata poruka na mobilni telefon okrivljene M.Z. „za 40.AK. MIN. 2.crvene“, koju je okrivljena Z. pročitala, pa je sud s obzirom na tu utvrđenu činjenicu na osnovu člana 420. u vezi člana 419. ZKP u 19 redu činjeničnog opisa dela umesto reči „da mu treba za 2.000,00“ stavio reči „za 40.AK. MIN. 2.crvene“, te da na taj način nije povređen ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe i da je okrivljenima radnja izvršenja ostala ista u postavljenim granicama, kako je tužilac u optužbi opisao.

Polazeći od navedenog, te imajući u vidu i da je branilac okrivljenog bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani tri i četiri pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. Pored toga, po oceni ovog suda, u izreci pobijane prvostepene presude je tekst poruke koju je 11.09.2013. godine okrivljeni P. uputio okrivljenoj M.Z. samo preciznije i detaljnije opisan, a u skladu sa Izveštajem specijalnih istražnih metoda – Odeljenja za elektronski nadzor MUP RS, a koji dokaz je prvostepeni sud u potpunosti prihvatio, pri čemu tim preciziranjem reči sadržanih u poruci koju je okrivljeni P. uputio okrivljenoj Z., u izreci pobijane prvostepene presude, po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, bez obzira na izmenu reči koje su sadržane u predmetnoj poruci budući da je smisao te poruke ostao isti.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene M.Z. ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu prekoračena optužba, odnosno da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljene M.Z. u zahtevu ističe i to da je prvostepena presuda doneta i uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer je presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnovati, i s tim u vezi navodi da je dokaz – Izveštaj specijalnih istražnih metoda – Odeljenje za elektronski nazor MUP RS 03/4- 8CP1077/14 od 19.06.2014. godine nezakonit, budući da je izvođenje tog dokaza određeno na predlog zamenika VJT, koji je iznet na glavnom pretresu, a ne na pripremnom ročištu, dok je rešenje kojim je određeno izvođenje ovog dokaza nerazumnjivo i u suprotnosti sa odredbama ZKP, jer sud daje naredbu da se odredi pretres uređaja za automatsku obradu podataka i opreme kojom se čuvaju podaci, a istovremeno nalaže i da se „izveštači“, pa je nejasno da li se u konkretnom slučaju određuje pretres stvari ili veštačenje.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kako je predmetni dokaz – Izveštaj specijalnih istražnih metoda – Odeljenje za elektronski nadzor MUP RS pribavljen od nadležnih organa i to na zahtev suda, odnosno na osnovu rešenja Višeg suda u Novom Sadu K 10/14 od 10.04.2014. godine, to je takav dokaz sam po sebi zakonit, a sasvim je drugo pitanje da li je javni tužilac izvođenje tog dokaza mogao da predloži tek na glavnom pretresu i da li je sud prilikom pribavljanja ovog dokaza imao u vidu da se radi o pretresu stvari ili veštačenju, jer ove činjenice ne utiču na zakonitost samog dokaza budući da se on odnosi na predmete, odnosno mobilne telefone okrivljene M.Z. i okrivljenog N.P. i njihove SIM kartice, koji su sadržani u rešenju suda.

Pored toga, branilac okrivljene u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i u vezi sa tim navodi da su sudovi odlukom o krivičnoj sankciji – meri bezbednosti obaveznog lečenja narkomana povredili odredbe iz člana 83. KZ, jer se navedena mera izriče kad je učinilac učinio krivično delo usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i kada postoji ozbiljna opasnost da će usled te zavisnosti i dalje vršiti krivična dela, pri čemu sud izriče tu meru okrivljenoj bez činjeničnog supstrata u vezi opravdanosti izricanja mere, i ne razmatra izvedeni dokaz – usmeni nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra sa glavnog pretresa od 10.04.2014. godine iz kog proizilazi da kod okrivljene ne postoji psihička zavisnost.

Kako je okrivljena M.Z. pobijanom pravnosnažnom presudom osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i kako je prema njoj izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i istovremeno određeno da će se ista izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne zatvora ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i koja će trajati dok postoji potreba za njenim lečenjem, ali ne duže od tri godine, s tim da će vreme koje ona bude provela u toj ustanovi, biti uračunato u izrečenu kaznu zatvora, te kako je sud utvrdio da je okrivljena M.Z. predmetno krivično delo učinila usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga i da ta zavisnost i dalje postoji, to je navedena mera, po oceni ovog suda, izrečena u skladom sa članom 83. Krivičnog zakonika.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene M.Z. ističe da je pobijanim presudama povređen zakon - član 439. tačka 3) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                       Janko Lazarević,s.r.