Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3151/13 od 22.01.2016. godine usvojene su žalbe branilaca okrivljenih L.N., N.V. i D.B., a prvostepena presuda preinačena u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što su okrivljeni L.N., N.V. i D.B. oglašeni krivim, zbog krivičnog dela u saizvršilaštvu razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po dve godine i šest meseci u koje im je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, i to okrivljenima L.N. i D.B. od 08.02. do 11.04.2002. godine a okrivljenom N.V. od 08.02. do 22.04.2002. godine.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da solidarno naknade troškove krivičnog postupka i da plate sudski paušal svaki ponaosob u iznosima od po 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu. Žalbe branilaca okrivljenih L.N., N.V. i D.B. u preostalom delu kao i žalba Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 4K br. 37/10 od 31.05.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3151/13 od 22.01.2016. godine zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog L.N., adv. J.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog N.V., adv. M.S., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odluke o imovinskopravnom zahtevu i troškovima krivičnog postupka - povrede člana 441. stav 3. i 4. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP. Branilac predlaže da u smislu člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, te da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 488. stav 3. ZKP rešenjem odredi da se izvršenje kazne zatvora okrivljenom odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih L.N., adv. J.K. i okrivljenog N.V., adv. M.S., Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih L.N., adv. J.K. i okrivljenog N.V., adv. M.S., su neosnovani.

Odredbom člana 604. ZKP, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10).

Branilac okrivljenog L.N., adv. J.K., kao i branilac okrivljenog N.V., adv. M.S., u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanim pravnosnažnim presudama i u postupku koji je prethodio njihovom donošenju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nedozvoljen dokaz branioci okrivljenih označavaju Zapisnik o ispitivanju okrivljenog D.B., pred istražnim sudijom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kri. br. 28/02 od 08.02.2002. godine, navodeći da je saslušanje ovog okrivljenog izvršeno suprotno tada važećim odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01) i to konkretno suprotno odredbama člana 13. stav 3. i člana 89. stavovi 2. i 3. ZKP posebno ističući da je u stavu 10. člana 89. tada važećeg ZKP propisano da ako sud postupi protivno odredbama stava 8. i 9. ovog člana ili okrivljeni nije poučen o pravima iz stava 2. ovog člana, ili ako izjave okrivljenog iz stava 9. ovog člana o prisustvovanju branioca nisu ubeležene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih L.N. i N.V., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01), objavljen je u Službenom listu SRJ br. 70/01 dana 28.12.2001. godine i u članu 577. propisuje da isti stupa na snagu tri meseca od dana objavljivanja u Službenom listu SRJ, što znači dana 29.03.2002. godine, kada prestaje da važi Zakon o krivičnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 14/85, 26/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89, 3/90 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 24/94, 21/99, 44/99, 71/2000, 13/2001).

Imajući napred navedeno u vidu ispitivanje okrivljenog D.B., pred istražnim sudijom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, na Zapisniku o ispitivanju okrivljenog Kri. br. 28/02 izvršeno je dana 08.02.2002. godine, što znači u vreme važenja Zakona o krivičnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 14/85, 26/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89, 3/90 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 24/94, 21/99, 44/99, 71/2000, 13/2001), koji je prestao da važi stupanjem na snagu Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 od 28.12.2001. godine). S`toga je sud, okrivljenog D.B. prilikom prvog ispitivanja pred istražnim sudijom, pravilno poučio o njegovim pravima i obavezama u skladu sa tada važećim odredbama Zakona o krivičnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 14/85, 26/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89, 3/90 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 24/94, 21/99, 44/99, 71/2000, 13/2001) i to konkretno njegovim pravima iz člana 67. stav 2. i člana 218. stav 2. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku, odnosno poučio okrivljenog o pravu da uzme branioca, da branilac može prisustvovati njegovom ispitivanju, a zatim istom saopštio zašto se okrivljuje, koji su osnovi sumnje koji stoje protiv njega, pitao šta ima da navede u svojoj odbrani i saopštio da nije dužan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja.

Prema tome, radnja ispitivanja okrivljenog D.B. izvršena je u svemu u skladu sa tada važećim odredbama Zakona o krivičnom postupku odnosno člana 67. stav 2. i člana 218. stav 2. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku, te se u konkretnom slučaju po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne može govoriti o dokazu na kome se presuda ne može zasnivati, jer je pribavljen na zakonit način.

Nadalje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.V., adv. M.S., kao nezakonit dokaz, označava se i službena beleška OUP Ruma od 08.02.2002. godine, o izvršenom prepoznavanju stvari, uz obrazloženje da radnja prepoznavanja nije izvršena u skladu sa odredbom člana 104. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01) koji je po stavu branioca okrivljenog važio u vreme prepoznavanja stvari.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju, a kako to proizilazi iz spisa predmeta službena beleška predstavlja sastavni deo iskaza svedoka S.P. datog tokom postupka, a što se utvrđuje iz Zapisnika o saslušanju svedoka Ki br. 17/02 od 08.04.2002. i Zapisnika o glavnom pretresu K. br. 34/02 od 19.06.2002. godine, u kojima je izričito ponovio da prepoznaje predmet – deo odeće odnosno donji deo trenerke plave boje sa uzdužnim štraftama, koji je jedan od napadača sada okrivljenih nosio kritičnom prilikom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kako sud svoju odluku nije doneo jedino i isključivo na osnovu ovog dokaza - službene beleške OUP Ruma od 08.02.2002. godine, već i na osnovu drugih dokaza bliže navedenih u obrazloženju pravnosnažne presude, to je očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda, pa s`toga ne stoji ni ovaj navod zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.V., adv. M.S. o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovane.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.V., adv. M.S. se kao razlog podnošenja zahteva ističu povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povreda člana 441. stav 3. i 4. ZKP, koje predstavljaju dozvoljene zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka saglasno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, kako iz obrazloženja zahteva u kome branilac okrivljenog samo označava povredu člana 441. stav 3. i 4. ZKP ali ne konretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, a navodima da u pravnosnažnim presudama nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, praktično ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, proizilazi, da ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka saglasno članu 485. stav 4. ZKP u kojem su taksativno nabrojani razlozi zbog kojih okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.V., u tom delu, saglasno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.