Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 46/12
06.06.2012. godina
Beograd

 U IME NARODA

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog Z.B. i dr, zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, rešavajući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 316/12 od 24.05.2012. godine,  podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 462/11 od 26.01.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 06.06.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 316/12 od 24.05.2012. godine, kao osnovan, pa se u odnosu na okr. Z.B. PREINAČUJE pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 462/11 od 26.01.2012. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okrivljenog Z.B., za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, za koje je presudom Opštinskog suda u Aleksincu 2K 431/07 od 06.11.2009. godine oglašen krivim, osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a u ostalom delu u odnosu na ovog okrivljenog drugostepena presuda ostaje neizmenjena.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Opštinskog suda u Aleksincu 2K 431/07 od 06.11.2009. godine, okrivljeni B.S. i Z.B., oglašeni su krivim zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi člana 33. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci.

                        Okrivljeni su obavezani da sudu na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od po 400,00 dinara, kao i paušal sudu u iznosu od po 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana računajući od pravnosnažnosti presude.

                        Prema okrivljenima izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: saobraćajne dozvole br ... od 15.03.2006. godine izdate navodno od CB B. na obrascu serijski br ..., polisa osiguranja ... od AD P. od 15.03.2006. god., punomoćje Ov.br. 11242/06 od 26.08.2006. godine overeno u Osnovnom sudu u Podgorici, saobraćajna dozvola br ... izdata 16.05.2006. godine u CB N., polisa osiguranja ... AD P. broj ... od 16.05.2006. godine, punomoćje Ov. broj 2811/06 od 08.10.2006. godine Osnovnog suda u Podgorici i reg.tablice ... i ..., u smislu čl. 87. KZ pošto isti predmeti predstavljaju predmet izvršenja krivičnog dela.

                        Presudom Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 462/11 od 26.01.2012. godine uvažena je žalba Opštinskog javnog tužioca u Aleksincu i preinačena presuda Opštinskog suda u Aleksincu 2K 431/07 od 06.11.2009. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenog B.S. iz A. za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i 61. KZ za koje delo je oglašen krivim navedenom presudom na osnovu člana 4., 42. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine a okrivljenog Z.B. koji nije obuhvaćen žalbom javnog tužioca, za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i člana 61. KZ za koje je navedenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok je žalba branioca okrivljenog Z.B. odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

                        Republički javni tužilac, podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 316/12 od 24.05.2012. godine protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 462/11 od 26.01.2012. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. u vezi člana 382. ZKP sa predlogom da se zahtev uvaži i konstatuje da je povređen krivični zakon, odredba člana 382. ZKP na štetu Z.B., te da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 462/11 od 24.01.2012. godine i okrivljenog Z. B. osudi na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

                        Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 422. stav 3. ZKP održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa pobijanom presudom, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

            Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

                        Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepenom presudom okrivljeni Z.B. oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

                        Protiv prvostepene presude žalbe su izjavili Opštinski javni tužilac u Aleksincu zbog odluke o krivičnoj sankciji samo u odnosu na okrivljenog B.S. i branilac okrivljenog Z.B., adv. R.R.

                        Apelacioni sud u Nišu presudom 2Kž1 462/11 od 26.01.2012. godine, uvažio je žalbu Opštinskog javnog tužioca i preinačio prvostepenu presudu tako što je za krivična dela za koja su okrivljeni prvostepenom presudom oglašeni krivim osudio i to: okrivljenog B.S. na kaznu zatvora u trajanju od dve godine a okrivljenog Z.B. na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, i odbio žalbu branioca okrivljenog Z.B. a u nepreinačenom delu prvostepenu presudu potvrdio.

                        Odredbom člana 382. ZKP, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

                        Imajući u vidu da je u odnosu na okrivljenog Z.B. izjavljena žalba samo od strane njegovog branioca (dakle u korist okrivljenog), to je Apelacioni sud u Nišu izricanjem kazne zatvora u trajanju od jedne godine ovom okrivljenom umesto izrečene kazne zatvora od šest meseci, povredio odredbu člana 382. ZKP, odnosno povredio načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) i time povredio zakon na štetu okrivljenog Z.B.

                        Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode zahteva javnog tužioca u kojima ističe povredu zakona (član 369. tačka 4. ZKP), tj. činjenicu da je drugostepeni sud izlazeći iz okvira ovlašćenja koja je imao u postupku po žalbi javnog tužioca, odlučio u pogledu krivične sankcije u odnosu na okrivljenog Z.B., na njegovu štetu (jer je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, što je drugostepeni sud prevideo), pa je u najširem smislu reči tako učinio povredu zakona.

                        U konkretnom slučaju, pak, ceneći činjenice da kod izricanja sankcije od strane drugostepenog suda, po vrsti i meri kazne propisane za konkretno krivično delo, nije prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da je drugostepeni sud, kako je napred rečeno, povredio pravilo propisano članom 382. ZKP, u žalbenom postupku, te tako učinio povredu iz člana 368. stav 1.tačka 9. ZKP koja se može otkloniti preinačenjem pravnosnažne presude (shodno članu 391. stav 1. ZKP).

                        Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvaženjem zahteva Republičkog javnog tužioca, preinačio pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 462/11 od 26.01.2012. godine i na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116 od 22.12.2008. godine) i odredbe člana 32. istog Zakona u vezi člana 24. stav 7. ZKP i primenom člana 425. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                         Predsednik veća, sudija

Mila Ristić                                                                                 Bata Cvetković