.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 461/2019
23.05.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Milovana Salatića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 506/18 od 28.09.2018. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 133/18 od 19.02.2019. godine, u sednici veća održanoj 23.05.2019. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 506/18 od 28.09.2018. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 133/18 od 19.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici K 506/18 od 28.09.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku provere od jedne godine po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da Osnovnom javnom tužiocu u Subotici naknadi troškove krivičnog postupka, kao u izreci presude, te da sudu naknadi troškove paušala, kao u izreci presude, dok će o troškovima punomoćnika oštećene sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem. Oštećena BB je upućena na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 133/18 od 19.02.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici K 506/18 od 28.09.2018. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog, advokat Milovan Salatić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog „povreda odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona odredbu člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da je sud povredio zakon na štetu okrivljenog kada ga je prema činjeničnom stanju koje je utvrdio oglasio krivim zbog izvršenog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Odbrana nalazi da nije jasno kako su prvostepeni i drugostepeni sud iz reči: „videćeš ti svoje ...“, zaključili da je to pretnja da će se napasti na život i telo oštećene. Po stavu odbrane iz navedenih reči ne proizlazi da je okrivljeni oštećenoj uputio ozbiljnu i konkretnu pretnju da će napasti na život ili telo, odnosno da će joj ozbiljno nauditi pa s`toga navedene reči objektivno gledano nisu mogle stvoriti osećaj ugroženosti kod oštećene. Zbog toga se prema stavu branioca u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi nužni za postojanje krivičnog dela iz člana 138. stav 1. KZ što ukazuje da je pobijanim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog.
Vrhovni kasacioni sud ove navode u podnetom zahtevu branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, nakon što je održao glavni pretres, pravilno zaključio da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela proizlaze sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Naime, iz opisa radnji u izreci prvostepene presude (koje branilac uopšte ne pominje u podnetom zahtevu), da je okrivljeni na opisanom mestu i u opisanom vremenu, smanjeno sposoban da shvati značaj dela i da upravlja svojim postupcima, ali ne u bitnoj meri, ugrozio sigurnost oštećene tako što je rukom i nogom više puta udario u ulazna vrata na zgradi advokatske kancelarije oštećene BB, te je udarao šakom o interfon a kada se oštećena javila uputio joj pretnje „videćeš ti svoje“ nakon čega je izvršio malu nuždu po istim ulaznim vratima, proizlaze kako sva objektivna obeležja krivičnog dela koja se odnose na radnju izvršenja krivičnog dela tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, pa je okrivljeni AA pravilnom primenom krivičnog zakona pravnosnažno oglašen krivim i osuđen zbog izvršenog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.
Osim toga, Vrhovni kasacioni sud, vezano za napred iznete navode u podnetom zahtevu upućuje i na razloge žalbenog suda date na strani 2 i 3 drugostepene presude u smislu člana 491. stav 2. ZKP, nalazeći da su isti jasni i argumentovani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, te primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
