Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dušana Vasiljevića - advokat Goran Todorović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te povreda odredaba članova 22, 28. i 180. stav 4. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini pravnosnažne presude Višeg suda u Prokuplju K.br.19/18 od 29.08.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 963/2018 od 21.11.2018. godine tako što će okrivljenog Dušana Vasiljevića osloboditi od optužbe ili da ukine presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 963/2018 od 21.11.2018. godine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog Dušana Vasiljevića u podnetom zahtevu navodi da je sud u konkretnom slučaju povredio odredbe članova 22, 28. i 180. stav 4. KZ, jer delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi napred navedenih odredaba Krivičnog zakonika. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza vezano za postojanje subjektivnog obeležja bića krivičnog dela - umišljaja, pa samim tim i za postojanje krivice okrivljenog, a takođe se osporava i ocena nižestepenih sudova da okrivljeni u konkretnom slučaju nije postupao u stvarnoj zabludi, te se ukazuje da između okrivljenog i maloletne oštećene ne postoji značajnija razlika u njihovoj duševnoj i telesnoj zrelosti jer su oboje osobe čije su intelektualne sposobnosti na donjoj granici proseka, a koju činjenicu po stavu odbrane sud nije cenio u dovoljnoj meri.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, isticanjem da okrivljenom koji je pripadnik romske populacije, ni pred prvostepenim, a ni pred drugostepenim sudom, nije omogućeno pravo da se izjašnjava na svom jeziku. Osim toga, u zahtevu se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka pobijane presude protivrečna datim razlozima. Takođe se kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. U obrazloženju zahteva se navodi i da drugostepeni sud nije uredno obavestio okrivljenog o sednici veća koja je održana bez njegovog prisustva, iako je prisustvo okrivljenog istoj zahtevano u izjavljenoj žalbi, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te povrede odredbe člana 447. stav 2. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Vasiljevića - advokata Gorana Todorovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić