Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Zoranu Ruparu, shodno članu 488. stav 1. ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv koje je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ističe da su prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pobijanih presuda učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer su na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili krivični zakon u pogledu pitanja da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, na koji način je povređen zakon u korist okrivljenog.

Osnovano se u zahtevu ističe da je presudom Osnovnog suda u Požarevcu K 371/20 od 14.10.2020. godine i presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 96/20 od 14.01.2021. godine, povređen zakon u korist okrivljenog AA u smislu člana 439. tačka 1) ZKP, jer je sud opisane radnje pogrešno ocenio kao prekršaj iz člana 48. stav 1. tačka 8) Zakona o oružju i municiji, a ne kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz obrazloženja pobijane prvostepene presude proizilazi da je sud pravilno utvrdio da je okrivljeni u svom domaćinstvu držao predmetno oružje – lovačku pušku marke „Crvena zastava“ serijskog broja ..., za čije držanje nije imao odobrenje izdato od strane nadležnog organa. Istovremeno, prvostepeni sud zaključuje da opisane radnje koje je preduzeo okrivljeni ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, već da je u konkretnom slučaju okrivljeni postupao suprotno odredbi člana 32. stav 2. Zakona o oružju i municiji, kojim se propisuje rukovanje i davanje oružja na poslugu i suprotno odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika o postupku davanja oružja na poslugu, čime se po oceni suda stiču elementi prekršaja iz člana 48. stav 1. tačka 8) Zakona o oružju i municiji, jer je okrivljeni izvršio poslugu predmetnog oružja – lovačke puške.

Ovakav zaključak prvostepenog suda, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može biti prihvaćen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji („Službeni glasnik RS“, broj 20/2015, 10/2019 i 20/2020) je propisano da vatreno oružje jeste ono oružje koje, pod pritiskom barutnih gasova, iz cevi izbacuje projektil, dok je tačkom 16) istog člana propisano da lovačko oružje jeste dugo vatreno oružje i oružje sa tetivom ili oprugom, kojima je dozvoljen lov.

Odredbom člana 4. tačka 2) Zakona o oružju i municiji propisano je da oružje B kategorije predstavlja svako vatreno oružje, dok je odredbom člana 5. stav 2. istog zakona, propisano da se oružje iz kategorije B može nabavljati, držati i nositi - na osnovu isprave nadležnog organa.

Odredbom člana 16. stav 5. Zakona o oružju i municiji propisano je da se oružni list za držanje i nošenje oružja izdaje za lovačko i sportsko oružje.

Odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o postupku davanja oružja na poslugu („Službeni glasnik RS“, broj 95 od 20. novembra 2015. godine) propisano je da vlasnik registrovanog lovačkog oružja (poslugodavac) u toku lova može dati drugom lovcu svoje registrovano lovačko oružje na poslugu, ukoliko lovac koji uzima oružje na poslugu (poslugoprimac) poseduje oružni list za tu vrstu oružja, a stavom 2. istog člana navedenog pravilnika, propisano je da poslugodavac ili njegov ovlašćeni predstavnik mora biti prisutan za vreme trajanja posluge, dok je odredbom člana 2.stav 4. Pravilnika propisano da se registrovano lovačko oružje može dati na poslugu bez prisustva poslugodavca za vreme trajanja posluge, uz prethodnu prijavu nadležnom organu.

Iz spisa predmeta, proizilazi da je okrivljeni u svojoj kući držao lovačku pušku (koja predstavlja vatreno oružje u smislu citiranih propisa), za koju nije imao dozvolu za držanje izdatu od nadležnog organa, a koja je neophodna saglasno citiranoj odredbi člana 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji i koja se izdaje za konkretno oružje, sa tačnim naznačenjem marke, kalibra i serijskog broja oružja. Iz spisa takođe proizilazi, da je okrivljeni držao lovačku pušku koja je registrovana na ime drugog lica, za koju nije imao oružni list, niti je držanje iste prijavljeno nadležnom organu.

Opisane radnje koje je okrivljeni preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, budući da je okrivljeni neovlašćeno držao lovačku pušku za koju nije imao oružni list i time je ostvario sva bitna obeležja navedenog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika. Okolnost da je oružni list za navedenu lovačku pušku posedovao tast okrivljenog, kao i okolnost da je okrivljeni imao usmeno odobrenje od vlasnika, za držanje drugog lovačkog oružja, nije od uticaja na pravnu kvalifikaciju u konkretnom slučaju, s obzirom da se odredba člana 32. stav 3. Zakona o oružju i municiji ne može primeniti na okrivljenog, pa time ni odredba člana 48. stav 1. tačka 8) istog zakona, jer je okrivljeni držao lovačku pušku koja je registrovana na ime drugog lica, za koju nije imao oružni list, niti je držanje iste prijavio nadležnom organu.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da se protivpravnost kao element bića krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika upravo ogleda u činjenici da je okrivljeni postupao protivno citiranim odredbama Zakona o oružju i municiji, jer za držanje predmetne puške nije imao odobrenje nadležnog organa.

Kako je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio krivični zakon u pogledu ocene da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, u smislu odredbe člana 439 tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a navedena povreda nije otklonjena ni drugostepenom odlukom Višeg suda u Požarevcu Kž1 96/20 od 14.01.2021.godine, na šta se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud, podneti zahtev Republičkog javnog tužioca, usvojio kao osnovan i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 96/20 od 14.01.2021. godine povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, u korist okrivljenogAA, ne dirajući u pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić