Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 462/2023
31.05.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Biljane Sinanović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Volarevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 3K.722/22 od 22.11.2022. godine i Višeg suda u Subotici 5Kž1 13/23 od 24.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2023. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Volarevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 3K.722/22 od 22.11.2022. godine i Višeg suda u Subotici 5Kž1 13/23 od 24.02.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici 3K.722/22 od 22.11.2022. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžeta suda plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, a pod pretnjom izvršenja. Oštećena Elektrodistribucija Srbije DOO Beograd, Elektrodistribucija Subotica je sa svojim imovinskopravnim zahtevom upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Subotici 5Kž1 13/23 od 24.02.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Volarevića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Subotici 3K.722/22 od 22.11.2022. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Volarević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2), člana 439. tačka 2) i 3), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažna osuđujuća presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na službenoj belešci policije od dana 24.08.2021. godine kada je u svojstvu građanina saslušan BB, a koja službena beleška je morala biti izdvojena iz spisa predmeta.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.
Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta, kao i iz pobijanih pravnosnažnih presuda, jasno proizilazi da sud u konkretnom slučaju nije u dokaznom postupku izveo kao dokaz službenu belešku MUP-a RS PU Subotica OKP broj 526/21 od 24.08.2021. godine o obaveštenju primljenom od građanina BB, te da na njoj nije zasnovao pobijanu pravnosnažnu osuđujuću presudu, već da je kao dokaz izveo iskaz BB koji je dao u svojstvu svedoka na zapisniku sačinjenom pred Osnovnim javnim tužiocem u Subotici dana 21.04.2022. godine pod brojem KT.1284/21, a u koji iskaz je sud izvršio uvid na glavnom pretresu održanom dana 22.11.2022. godine i između ostalih dokaza i na tom dokazu zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, a koji iskaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakoniti dokaz na kojem se presuda može zasnivati.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.
Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka presude protivrečna sama sebi, da su razlozi presude protivrečni izreci, te da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a i oni razlozi koji su navedeni su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 440. ZKP, isticanjem da sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, obzirom da nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo jer iz pisane dokumentacije koja se nalazi u spisima predmeta proizilazi da je okrivljeni u spornom vremenskom periodu živeo u Beogradu, a ne u Subotici, te se ističe da je sud radi potpunog razjašnjenja činjeničnog stanja trebalo da izvede dokaz suočenjem okrivljenog sa svedocima, kao i da ispita u svojstvu svedoka VV i GG koji su sačinili zapisnike o neovlašćenom korišćenju električne energije. Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da sud nije pravilno odmerio krivičnu sankciju koju je izrekao okrivljenom, obzirom da u konkretnom slučaju nije na adekvatan način cenio olakšavajuće okolnosti koje je našao na strani okrivljenog. Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je izreka presude nerazumljiva, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je sud u toku glavnog pretresa nepravilno primenio odredbe članova 506. i 507. stav 2. ZKP vezano za pozivanje lica na glavni pretres, te za protek roka od 8 dana od dana dostavljanja poziva okrivljenom pa do dana održavanja glavnog pretresa, kao i za održavanje glavnog pretresa u odsutnosti okrivljenog, čime je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, a što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi članova 506. i 507. stav 2. ZKP.
Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.
Osim toga, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst istih.
Međutim, imajući u vidu da branilac okrivljenog dalje u zahtevu uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Volarevića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Lazin, s.r. Milena Rašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić