Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Olga Radičević Vidaković Hadnađ, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja ili preinači i obaveže privatnog tužioca da okrivljenom na ime troškova zastupanja dosudi iznos od 6.750,00 dinara odnosno ukupno iznos od 191.000,00 dinara kao i nagradu za sastav žalbe na prvostepeno rešenje u iznosu od 13.500,00 dinara, dakle ukupno iznos od 204.500,00 dinara.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ukazujući da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon time što je odbio kao neosnovan zahtev okrivljenog da mu se naknade troškovi krivičnog postupka, na ime nagrade za sastav žalbe protiv rešenja o troškovima.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je pored ostalog da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Tarifnim brojem 5, alineja sedma Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“ br.43/23) je propisano da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje žalbe protiv rešenja o troškovima postupka.

Po nalaženju Vrhovnog suda, braniocu pripada nagrada na ime sastavljanja žalbe protiv rešenja o troškovima postupka shodno odredbi Tarifnog broja 5. alijena sedam, Tarife o nagradama i nakadama troškova za rad advokata, pa se stoga ne može prihvatiti zaključak dat u pravnosnažnom rešenju da se troškovi na ime nagrade za sastav žalbe protiv rešenja o troškovima postupka ne mogu priznati iz razloga što žalba nije uvažena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i preinačio pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Subotici K 729/22 od 11.01.2024. godine i Kv 89/24 od 06.03.2024. godine tako što je obavezao privatnog tužioca BB da okrivljenom AA isplati troškove krivičnog postupka na ime sastava žalbe u iznosu od 13.500,00 dinara.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i da je pobijanim rešenjem povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP učinjena i time što nisu priznati troškovi za svaki započeti sat na ime pristupa zakazanom glavnom pretresu koji nije održan, što je suprotno Tarifnom broju 3. stav 1. i 2. važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kojim je propisano da za svaki neodržani glavni pretres, ročište ili sednicu veća na koje je advokat pristupio, advokatu pripada 50% nagrade iz Tafirnog broja 1., kao i da za prisustvovanje glavnim pretresima, ročištima ili sednicama veća pored nagrade za odbranu pripada i nagrada u iznosu od 100 poena za svaki započeti sat, računajući od vremena kada je početak glavnog pretresa, ročišta ili sednice veća bio zakazan.

Suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni sud nalazi da okrivljenom ne pripada nagrada u iznosu od 100 poena za svaki započeti sat u slučaju neodržanog glavnog pretresa, o čemu je Osnovni sud u Subotici kao drugostepeni na strani dva, u četvrtom pasusu rešenja Kv 89/18 od 06.03.2024. godine izneo razloge, koje ovaj sud prihvata kao pravilne, te, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je našao da pobijano rešenje u ovom delu nije doneto uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić