Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac maloletne AA - advokat Milica Kosanović, zbog povrede zakona iz člana 49. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i člana 40. Konvencije o pravima deteta, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijana rešenja, a predmet vrati Višem javnom tužilaštvu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletne AA, pa je našao da zahtev treba odbaciti, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP, okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac maloletne AA – advokat Milica Kosanović, kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 49. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, što bi odgovaralo povredi zakona iz člana 74. ZKP, zbog koje je okrivljenom i braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. S tim u vezi, branilac navodi da su oba pobijana rešenja – i o određivanju vaspitnog naloga prema maloletnici, kao i o odbačaju krivične prijave protiv nje, doneta uz povredu odredaba člana 49. ZM. Prema navodima zahteva, donošenjem pobijanih rešenja maloletnoj AA povređeno je pravo na odbranu, obzirom da je postupajući javni tužilac u postupku izricanja vaspitnog naloga propustio da pouči maloletnicu na njeno zakonsko pravo na obaveznu odbranu, već joj je sugerisao da, ukoliko se bude izvinila oštećenom, to će za posledicu imati okončanje krivičnog postupka koji je prema njoj pokrenut, a zbog čega je postupak prema maloletnoj AA i okončan bez učešća branioca, a na njenu štetu. Na ovaj način, prema stavu odbrane, pobijanim rešenjima učinjena je i povreda člana 40. Konvencije o pravima deteta, kojom se pored ostalog garantuje pretpostavka nevinosti kao i pravo na pravnu ili drugu odgovarajuću pravnu pomoć u pripremi i iznošenju odbrane svakom detetu za koje se tvrdi da je osumnjičeno ili optuženo da je prekršilo krivični zakon.

Po oceni Vrhovnog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Milice Kosanović, podnet je na štetu maloletne AA.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je maloletna AA dana 10.05.2022. godine saslušana u prostorijama PS Bečej u svojstvu građanina, a ne u svojstvu osumnjičene, zbog predmetnog krivičnog dela, o čemu je sačinjena službena beleška. Nakon toga, Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu je dana 21.10.2022. godine donelo rešenje Ktm br.156/22 kojim je prema maloletnoj AA odredilo vaspitni nalog iz člana 7. stav 1. tačka 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica – poravnanje sa oštećenim, kako bi se izvinjenjem otklonile štetne posledice dela, a istog dana, Više javno tužilaštvo donelo je i rešenje pod brojem Ktm 156/22 kojim je odbacio krivičnu prijavu prema maloletnici zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, izvršenog na štetu maloletnog BB, s obzirom da je maloletnica ispunila preuzeti vaspitni nalog iz člana 7. stav 1. tačka 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Iz spisa predmeta proizilazi i da je pre donošenja pobijanih rešenja maloletnoj AA predočena mogućnost pokretanja pripremnog postupka protiv nje, ukoliko ne prihvati izricanje vaspitnog naloga, te da je maloletni BB poučen da ukoliko maloletna AA ispuni prihvaćeni vaspitni nalog tako što će mu se izviniti – nema pravo da traži pokretanje postupka protiv nje.

Odredbama člana 58. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je, pored ostalog, da za određena krivična dela (za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna) javni tužilac za maloletnike može odlučiti da se ne zahteva pokretanje krivičnog postupka, iako postoje dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je maloletnik učinio krivično delo, ukoliko smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi postupak prema maloletniku, imajući u vidu prirodu krivičnog dela, okolnosti pod kojima je učinjeno, te raniji život maloletnika i njegova lična svojstva.

Svrha vaspitnog naloga je da se krivični postupak ne pokreće prema maloletnim učiniocima krivčinih dela, ili da se eventualno obustavi već pokrenuti postupak.

Dakle, vaspitni nalog predstavlja meru koja se povezuje sa principom oportuniteta, obzirom da javni tužilac može da iskoristi mogućnost da protiv maloletnog učinioca krivičnog dela ne pokrene krivični postupak, pa stoga vaspitni nalog iz člana 7. stav 1. tačka 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koji je u konkretnom slučaju određen prema maloletnoj AA ne predstavlja krivičnu sankciju, već alternativnu meru koja se primenjuje u cilju zaštite interesa maloletnika, jer se krivični postupak koji bi se inače mogao pokrenuti – ne pokreće.

Imajući u vidu navedeno, to je po oceni ovoga suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletne AA, kojim se pobijaju nižestepena rešenja o određivanju vaspitnog naloga iz člana 7. stav 1. tačka 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, te odbačaju krivične prijave zbog predmetnog krivičnog dela, a koja su doneta upravo u cilju nepokretanja krivičnog postupka prema maloletnoj AA, podnet na štetu maloletnice.

Naime, oba pravnosnažna rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, rezultirala su da se krivični postupak protiv maloletne AA ne pokrene, dakle nadležni javni tužilac je postupio u korist maloletnice, a predlogom branioca iskazanim u zahtevu za zaštitu zakonitosti – da se ova rešenja ukinu i predmet vrati nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu na ponovni postupak, maloletna AA bi ponovo dobila status osumnjičene za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, izvršeno na štetu maloletnog BB, te bi nadležni organ ponovo odlučivao o tome da li će pokrenuti krivični postupak protiv maloletne AA ili eventualno izreći vaspitnu meru. Dakle, sasvim je jasno da je i sama mogućnost stavljanja u izgled da se protiv maloletne AA vodi krivični postupak, postupanje na njenu štetu.

Obzirom da branilac nije ovlašćen da preduzima radnje (pa i da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti) na štetu okrivljenog (član 71. tačka 5) ZKP), već to može samo Vrhovni javni tužilac (član 483. stav 2. ZKP), to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Milice Kosanović, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 71. tačka 5) ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić