.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 465/2016
10.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog F.M., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata N.A., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 520/14 od 04.11.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 62/16 od 09.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 10.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog F.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 520/14 od 04.11.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 62/16 od 09.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 520/14 od 04.11.2015. godine okrivljeni F.M. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.
Okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, kao u izreci presude, kao i da oštećenoj B.M. naknadi troškove postupka, kao u izreci presude.
Oštećena B.M. upućena je na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 62/16 od 09.02.2016. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog F.M. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 520/14 od 04.11.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. ZKP branilac okrivljenog F.M., advokat N.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog povrede zakona – člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, u vezi stava 2. ZKP“ uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude, te da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i uz predlog da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka po podnetom zahtevu.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog F.M., advokata N.A., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca.
Podnetim zahtevom se ukazuje na povredu odredaba člana 117, člana 128. stav 1. i člana 300. ZKP, zbog čega je, po viđenju odbrane, činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. Zahtevom se izražava sumnja u verodostojnost nalaza radiologa dr U.B. koji je bio osnov za nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke dr F.J. Dakle, podnetim zahtevom se ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje koja, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
