Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 44/23 od 17.03.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vencel Kristian, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog AA u svojstvu osumnjičenog u PU Novi Sad od 23.04.2014. godine. Kao razlog nezakonitosti tog dokaza branilac okrivljenog navodi da je zapisnik sačinjen suprotno odredbi člana 85. stav 5. u vezi stava 3. ZKP, jer iz njegove sadržine proizlazi da su policijski službenici propustili da prilikom prvog saslušanja pouče okrivljenog o njegovim pravima na angažovanje branioca po punomoćju, pa je tako sačinjen zapisnik trebalo izdvojiti iz spisa predmeta i na ovako datom iskazu okrivljenog ne može se zasnivati presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog suda su neosnovani.

Zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen na osnovu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio po osnovu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tom u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava iznete u presudi, u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15, u kojoj je iznet zaključak da, bez obzira na situaciju da nema izričite izjave okrivljenog o tome da li želi da lično angažuje branioca, okrivljeni je saradnjom sa braniocem po službenoj dužnosti, spremnošću da da izjavu u njegovom prisustvu i odsustvom bilo kakvih primedbi u vezi sa tim pitanjem, jasno pokazao da je prihvatio postavljanje branioca po službenoj dužnosti, te se ne može zaključiti da je okrivljeni bio ograničen u slobodnom izboru branioca, pa time i nije bila ugrožena pravičnost krivičnog postupka u celini.

Dakle u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom, te njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP, eksplicitno nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog, pozivanjem na navedenu zakonsku normu, pitanje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan navedenom odredbom ZKP i pravičnosti postupka kao celine, procenjuje sud, a od ocene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju osumnjičenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

Iz zapisnika o saslušanju okrivljenog sačinjenog dana 23.04.2014. godine pred PU Novi Sad, proizlazi da je okrivljeni AA, čije je saslušanje u smislu člana 289. stav 3. ZKP javni tužilac poverio policiji, pre davanja iskaza poučen o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog), da je njegovom saslušanju prisustvovao branilac po službenoj dužnosti – advokat Saša Jeftić, sa kojom je prethodno obavio poverljiv razgovor u trajanju od deset minuta, koji je nadziran samo gledanjem, nakon čega se okrivljeni izjasnio da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja. Okrivljeni je na zapisniku izneo svoju odbranu, zapisnik o saslušanju je potpisan od strane okrivljenog i branioca po službenoj dužnosti bez primedbi. Nakon toga, prilikom saslušanja na glavnom pretresu okrivljeni se koristio svojim pravom da ne iznosi odbranu.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da iako stoji činjenica da u zapisniku o saslušanju okrivljenog AA od 23.04.2014. godine pred PU Novi Sad, sačinjenog u smislu člana 289. stav 4. ZKP, nije uneta izričita izjava okrivljenog da li će uzeti izabranog branioca niti upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, a što je bila obaveza organa postupka u smislu člana 85. stav 3. ZKP, suprotno navodima zahteva, navedena činjenica ne čini ovaj dokaz apsolutno nezakonitim, već sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjava standard propisan članom 85. stav 3. ZKP.

U konkretnom slučaju, okrivljenom su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog u smislu člana 85. stav 2. ZKP. Okrivljeni je pozvan da se izjasni o svojim pravima, što u smislu člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP podrazumeva i pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, nakon čega se izričito izjasnio da pristaje da u predistražnom postupku da iskaz u prisustvu branioca, advokata Saše Jeftića, sa kojim je obavio poverljiv razgovor i potom izneo svoju odbranu. Prema tome, iako u zapisniku o saslušanju okrivljenog AA od 23.04.2014. godine nema izričite izjave i upozorenja u smislu člana 85. stav 3. ZKP , okrivljeni, u konkretnom slučaju, nije ograničen u slobodnom izboru branioca.

Po oceni Vrhovnog suda, navedena upozorenja data okrivljenom AA od strane organa postupka, njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, kao i prihvatanje branioca po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju, u svemu ispunjavaju standarde propisane odredbama ZKP, zbog čega zapisnik PU za grad Novi Sad, od 23.04.2014. godine, o saslušanju okrivljenog AA i odbrana okrivljenog konstatovana na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze, tako da se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Kristian Vencel, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da je okrivljeni optužen zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, a koje krivično delo je prestalo da postoji dana 01.03.2018. godine, a osuđen je za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, koje krivično delo nije bilo propisano u vreme preduzimanja radnji izvršenja, na koji način je povređen zakon na njegovu štetu.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 5. KZ je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je posle izvršenja krivičnog dela jednom ili više puta izmenjen zakon, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Odredbom člana 364. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/16, koji se primenjivao od 01.01.2006. do 28.02.2018. godine) propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Odredbom člana 224. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/16, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine) propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina zatvora.

Po oceni Vrhovnog suda, a imajući u vidu navedene zakonske odredbe, neosnovani su navodi branioca da je povređen krivični zakon zbog toga što u vreme izvršenja dela zakonom nije bilo propisano krivično delo iz člana 224. stav 1 KZ, s obzirom da su krivičnim delom pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, koji je važio u vreme izvršenja dela, bile obuhvaćene radnje koje su propisane i krivičnim delom pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, a za koje delo je okrivljeni oglašen krivim.

Pored toga, za oba krivična dela predviđen je isti maksimum kazne i to kazna zatvora u trajanju od pet godina, ali je za delo iz člana 224. stav 1. KZ propisan niži minimum kazne, odnosno minimum od tri meseca zatvora za razliku od krivičnog dela iz člana 364. stav 1. KZ za koje je kao minimalna kazna propisan zatvor u trajanju od šest meseci. Kako je za krivično delo iz člana 224. stav 1. KZ, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine propisan niži zakonski minimum zaprećene kazne od onoga propisanog za krivično delo iz člana 364. stav 1. KZ, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, to je u prvostepenoj presudi pravilno primenjen krivični zakon koji je blaži za učinioca, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni neosnovanim.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vencel Kristiana, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da nije dokazan sticaj krivičnih dela falsifikovanje isprave i pronevera u produženom trajanju, te da je izmena pravne kvalifikacije pogrešna i nepotpuna, kao i da bez izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave, nije moguće izvršiti ni krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti, te da prvostepeni sud nije prihvatio „kontrolno“ veštačenje od strane sudskog veštaka mašinske i saobraćajne struke, na okolnosti zaduženog goriva, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 440. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao jer isto ne predstavlja razlog u okviru povreda zakona navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, da je izreka presude protivrečna sama sebi ili da su razlozi presude protivrečni izreci, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje navedene povrede nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Kristiana Vencela, odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić