Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 41/23 od 15.03.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Andrej Milješić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonito pribavljenim dokazima, obzirom da maloletna oštećena BB tokom postupka nije imala punomoćnika iz reda advokata. Kako prilikom ispitivanja maloletne oštećene pred javnim tužiocem OJT u Bačkoj Palanci i pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci nije prisustvovao punomoćnik, to su, prema stavu branioca, ovi iskazi pribavljeni suprotno odredbi člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, zbog čega su morali biti izuzeti iz spisa i na njima se nije mogla zasnovati osuđujuća presuda.

Međutim, kako je branilac okrivljenog AA, ovu povredu postupka, na identičan način, isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 2. u poslednjem pasusu i na strani 3. u prvom pasusu obrazloženja presude Kž1 41/23 od 15.03.2023. godine, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da prilikom donošenja pobijanih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, to navedene razloge u svemu prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

I po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, postupanjem javnog tužioca i suda protivno odredbi člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica odnosno ispitivanjem maloletne oštećene bez prisustva punomoćnika, kao i donošenjem pobijanih presuda, u konkretnom slučaju, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi uticala na zakonitost prvostepene i drugostepene presude, obzirom da je propust učinjen prema maloletnom oštećenom licu, pa eventualno nepostupanje shodno odredbama kojima se pruža krivično pravna zaštita maloletnim oštećenim licima, kao u konkretnom slučaju, svakako nije povreda zakona učinjena na štetu okrivljenog, u čijem interesu se podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažnih presuda.

Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i pogrešnu ocenu dokaza (član 440. ZKP), kao ni u ocenu navoda kojima se polemiše sa razlozima pravnosnažnih presuda i predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te navoda kojima se ukazuje na pogrešnu ocenu od strane suda, činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji odnosno na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, obzirom da navedene povrede ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Nadalje, branilac okrivljenog, u obrazloženju zahteva ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali ne konkretizuje na koji način je u konkretnom slučaju povređen identitet presude i optužbe, već navedenu povredu obrazlaže samo paušalnim navodima da je do prekoračenja optužbe došlo posebno u delu koji se odnose na same datume spornog događaja, kao i u pogledu postojanja ugroženosti oštećene, bez davanja razloga u korist svojih tvrdnji.

Kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, takođe nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                     Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić