Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon jer je delo učinjeno u nužnoj odbrani što je isticao u izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude. Iz toga što je okrivljeni AA napadnut pesnicama i metalnom šipkom od strane sada pok. GG i druge dvojice okrivljenih izvodi zaključak da je napad na ovog okrivljenog protivpravan čime suštinski ukazuje na pogrešnu primenu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP-a, iako je formalno – numerički označena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a.

Iz spisa predmeta, tačnije izreke prvostepene presude u kojoj je u prvom i drugom stavu obuhvaćen događaj u kome učestvuju trojica okrivljenih i sada pok. GG, a zatim razloga drugostepene odluke, posebno na strani tri, stav šesti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je doveden u sumnju pravni zaključak iz prvostepene i drugostepene presude, a to je da se u postupanju okrivljenog AA stiču zakonska obeležja krivičnih dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ odnosno da se iz postupanja okrivljenog AA ne može izvesti ni jedan od elemenata nužne odbrane iz člana 19. KZ-a.

Članom 19 Krivičnog zakonika u stavu prvom propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a stavom dva istog člana da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svoga dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

Ne upuštajući se u ocenu pravilnosti i potpunosti utvrđenog činjeničnog stanja, što je zadatak nižestepenih sudova, a svakako osnov za pravilnu primenu zakona na odlučne činjenice, ovaj sud ocenjuje da je pravni zaključak prvostepenog, a zatim i drugostepenog suda u odgovoru na žalbu branioca okrivljenog proizašao iz površne ocene da li iz kritičnog događaja i postupanja okrivljenog proizilazi bilo koji neophodan element nužne odbrane, a to su istovremenost, ali i protivpravnost napada ostalih okrivljenih i učesnika u događaju na okrivljenog AA, odnosno neophodnost odbrane od tog napada.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marije Aleksić, te ukinuo pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju K.84/17 od 07.11.2019.godine i Višeg suda u Prokuplju KŽ1 8/20 od 30.01.2020.godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Prokuplju na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Kako je odredbom člana 489. stav 2. ZKP predviđeno, ako nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojeg nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiti po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji (beneficium cohaesionis) to je Vrhovni kasacioni sud, postupajući po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 489. stav 2. ZKP, ukinuo pravnosnažne presude i u odnosu na okrivljene BB i VV, imajući u vidu potrebu da se iznova sprovede jedinstveni postupak i donesu pravilni pravni zaključci u odnosu na sve okrivljene, te je i u odnosu na okrivljene BB i VV primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Imajući u vidu da su, usvajanjem zahteva u pogledu navedene povrede zakona, ukinute pobijane pravnosnažne presude i predmet vraćen na ponovno suđenje, Vrhovni kascioni sud nije razmatrao ostale povrede zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić