U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Dragomira Milojevića, Milunke Cvetković i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Obrenova, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu K 787/17 od 20.01.2020. godine i Kv 107/20 od 20.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2020. godine, većinom glasova, doneo je:

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Obrenova, kao osnovan, pa se UKIDAJU pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu K 787/17 od 20.01.2020. godine i Kv 107/20 od 20.02.2020. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu K 787/17 od 20.01.2020. godine obavezan je okrivljeni AA da zakonskim naslednicima pokojnog oštećenog BB, VV i GG isplati troškove krivičnog postupka u iznosu od 256.500,00 dinara, koje su zakonski naslednici pokojnog oštećenog imali povodom angažovanja punomoćnika u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu K 787/17, na račun njihovog punomoćnika, advokata Branislava Stanića, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv 107/20 od 20.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Obrenova, izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Stevan Obrenov zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da ista preinači, tako što će u celosti odbaciti zahtev za naknadu troškova punomoćnika zakonskih naslednika, kao neblagovremen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Naime, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim odlukama o troškovima postupka učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP odnosno nepravilno primenjena odredba člana 262. stav 2. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 787/17 od 10.09.2019. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1038/19 od 20.11.2019. godine, okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od tri godine, ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara i troškova krivičnog postupka u iznosu od 87.174,37 dinara na račun Osnovnog suda u Zrenjaninu, a u iznosu od 148.558,38 dinara na račun Osnovnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka punomoćnika zakonskih naslednika pokojnog oštećenog, prvostepeni sud, a zatim i drugostepeni (odbijajući kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv prvostepenog rešenja), obavezao okrivljenog da istima isplati troškove krivičnog postupka koje su imali povodom angažovanja punomoćnika u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu K 787/17, u iznosu od 256.500,00 dinara, na račun njihovog punomoćnika. Iz obrazloženja pobijanih rešenja proizilazi da su nižestepeni sudovi svoje odluke doneli shodno članu 262. stav 2. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, imajući pri tome u vidu da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim i da ima obavezu da zakonskim naslednicima pokojnog oštećenog naknadi troškove krivičnog postupka, koje su imali povodom angažovanja punomoćnika.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi postupili protivno odredbi člana 262. stav 2. ZKP donoseći odluku o troškovima suprotnu pravnosnažnoj odluci – presudi Osnovnog suda u Zrenjaninu K 787/17 od 10.09.2019. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog predmetnog krivičnog dela i obavezan na plaćanje sudskog paušala i troškova krivičnog postupka sudu i OJT u Zrenjaninu, u napred navedenim iznosima.

Dakle, prvostepeni sud je presudom odlučio o obavezi plaćanja troškova i njihovoj visini i to za tri vrste troškova (paušal sudu i troškove krivičnog postupka sudu i OJT) u smislu člana 262. stav 1. ZKP. Prema odredbi člana 262. stav 2. ZKP, posebnim rešenjem se može odlučiti samo o visini troškova, a ne i o obavezi plaćanja troškova, jer se o toj obavezi odlučuje samo presudom, kako imperativno nalaže odredba člana 262. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju o obavezi plaćanja troškova oštećenima nije odlučeno presudom, pa je stoga pravnosnažnim rešenjem kojim je naknadno – nakon donošenja presude, obavezan okrivljeni da oštećenima plati navedeni iznos troškova, povređena zakonska odredba člana 262. stav 1. i 2. ZKP, odnosno učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u predmetnom postupku, nije moguće obavezati okrivljenog na plaćanje troškova krivičnog postupka zakonskim naslednicima pokojnog oštećenog, obzirom da je svaka odluka o troškovima krivičnog postupka, koja je drugačija od odluke o troškovima donete u pravnosnažnoj presudi, suprotna pravnosnažnoj sudskoj odluci kojom je već odlučeno koje troškove krivičnog postupka je okrivljeni obavezan da plati i koliki je iznos tih troškova, posebno imajući u vidu što pravnosnažnom presudom nije ostavljena mogućnost naknadnog utvrđivanja drugih troškova, čak ni njihove visine, u smislu člana 262. stav 2. ZKP.

Zbog učinjene povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio prvostepenom sudu, na ponovno odlučivanje.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                               Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić